Crtica na margini: Mindfulness-lek za sve ili beg od stvarnosti?

U svojim prethodnim tekstovima bavila sam se površno temom afirmacija, pozitivnom psihologijom i meditacijama, pa sam usput pomenula i koncept „mindfulness“ odnosno koncept koji ja prevodim kao aktivnu svesnost. Mindfulness kao koncept podrazumeva potpunu svesnost-dakle osoba koja praktikuje taj pristup je prisutna celim bićem u sadašnjem trenutku i svesna je svojim misli, osećanja i telesnih senzacija, bez da se za njih „vezuje“.

Živimo u eri u kojoj hiperprodukcija sadržaja i informacija kojima smo bombardovani svakog dana utiče i na povećanje nivoa stresa i anksioznosti. Prema istraživanju koje je u februaru ove godine objavilo Američko udruženje psihologa, listi stresora, u čijem vrhu se nalaze problemi vezani za zdravlje i novac odnosno egzistenciju, odnedavno se pridužila i politika i politička dešavanja. I zbog svega toga, mindfulness se na svakom koraku preporučuje kao „čudesni lek za sve“.

Ipak, uprkos masi studija koje govore o mnogobrojnim dobrim stranama ovog pristupa i efektima koje nesporno ima na sveukupno zdravlje ljudi, ne mogu da se otmem utisku da bez dodatne psihoterapije i aktivnog bavljenja uzrocima, meditacija i „vežbanje prisutnosti“ izgledaju kao da lepite mali flaster na otvorenu ranu, kojoj je potrebno čišćenje i šivenje.

Isto tako, bez pravog učitelja/trenera/terapeuta/savetnika, postoji opasnost da osoba u pokušaju da umanji stres zapravo krene da potiskuje i negira ili pak ignoriše sadržaje/emocije/misli, a dugoročni efekti toga mogu da budu prilično razarajući.

Meditacija kao biznis

Imam utisak da se praksa meditacije i svesnosti/prisutnosti na zapadu često prodaje kao ideja koja je skoro sasvim očšćena od verskih učenja i praksi i stroge etike čiji je sastavni deo. Čini mi se kao da se namerno izostavlja činjenica da meditacija tj. mindfulness su samo deo izuzetno strogog režima i kompleksnih budističkih i hinduističkih učenja, koja su nama Balkancima potpuno strana, ako ćemo iskreno. Čak i sami Budisti imaju odrednice za kvalitet svesnosti koja se praktikuje u odnosu na principe koji su sastavni deo Budizma (satti-svesnost), kao i u odnosu na sedam principa prosvetljenja i mnoge druge principe. Sammā-sati ili ispravna svesnost je ono čemu bi trebalo da se teži na plementoj osmostrukoj stazi, ali taj princip je namerno skrajnut ili potpuno ignorisan i sakriven od prosečnog praktikanta/konzumenta.

U komercijalnom smislu, meditacija je postala deo mejnstrim praksi skoro svugde, deo je opšteg hajpa, a način na koji se praktikuje mi liči na čist hipsteraj, zajedno sa gluten-free ishranom, paleo ili hrono dijetama, smutijima (smoothie) of povća i voća, itd. Negde sam na netu našla sjajan izraz koji opisuje stanje stvari: McMindfulness, dakle podržava čist kapitalistički konzumerizam.

U isto vreme, ja to vidim i kao deo rastuće korporacijske prakse, koja mi izgleda kao izuzetno licemeran pokušaj da se radnici umire i učine produktivnim u svetu gde su preopterećeni radnim obavezama ili/i izrabljivani ili su pak u stalnom strahu od otkaza. U tom smislu, osnovni budistički principi su u direknoj suprotnosti sa korporativnom kulturom u kojoj caruje sebičnost, pohlepa, zavist, zloba i iskorišćavanje drugih. Ako stvorite iluziju kod radnika da ih „neko sluša i razume“, „da podržava njihov rast i dobrobit“ a u isto vreme ne poboljšavate uslove rada i kulturu, o čemu onda zapravo govorimo?      

Ako izguglate pojam mindfulness, naći ćete na stotine termina koji su postali deo opšteg hipsteraja: od roditeljstva (mindfulness parenting), načina života (minndfulness living), terapija, oporavak, odnosi, radno mesto, itd. Mindfulness pristup ili ideja je postao deo svih mogućih praksi i industrija, preko kojeg se zgrću milijarde dolara na godišnjem nivou.

Ima li efekta?

Imam još mnogo toga što bi mogla da kažem na ovu temu, ali ne bih da dužim-dakle ja ne sporim koristi i delotvornost ovog pristupa, naprotiv, bavim se meditacijama od svoje 16-17 godine. Uslovno rečeno, meditacija i aktivna prisutnost "rade", međutim, nije sve baš tako jednostavno. 
Najčešće, meditacija može da vam pomogne da se umirite i da lakše izlazite na kraj sa stresom i sa negativnim događajima u životu, u to nema sumnje.

Međutim, šta se dešava ako neka osoba nema prikladan način reagovanja na stres i nema prilagođeno ponašanje? Smatram da su u tom slučaju potrebni mnogo dublji zahvati koji zahtevaju duži rad sa psihijatrom ili psihoterapeutom, u zavisnosti od težine slučaja. Kod takvih osoba, meditacija je deo manje prilagođenog ili čak neprilagođenog delovanja i ponašanja, zato što se pažnja usmerava na primer na promenu misli, fokus na sadašnjost a ne na otklanjanje uzroka.

Kod osoba koje su doživele traumatska iskustva meditacija može da deluje jako zastrašujuće i da dovede čak i do flešbekova i ponovne traumatizacije, ako se ne sprovodi sa stručnim licem (opet lekar ili terapuet ili psihijatar) i to tek nakon prethodne pripreme kroz dobro sprovedenu fazu stabilizacije u terapji. 

Međutim kao i kod mnogih drugih stvari, ne postoji etička praksa i protokol kod mindfulness obuka, kurseva i treninga i prethodna priprema učesnika. Ovde ne postoji upozorenje o nuspojavama kao kod lekova, a nuspojava itekako ima i može da ih bude. Oni koji se bave meditacijama sigurno znaju da osećaj praznine i beskončnosti do koga se stiže u jednom trenutku može da bude zastrašujuć, a da sadržaji iz nesvesnog mogu da budu okidač za depresiju, paranoju i druge probeleme. Dakle, ako osećate strah, depresiju ili nelagodu dok meditirate (ili posle), obavezno se obratite nekom ko je kompetentan i dovoljno stručan da vam pomogne.

Jedna od studija koju je radio tim sa „Johns Hopkins University“ koja se bavila pitanjem efikasnosti mindfulness meditiranja kaže da postoje uočene blagodati ali su one u rasponu od „malog do umerenog“. U tom istraživanju se ističe da se do isith ili sličnih efekata u oblasti redukcije stresa može doći i na drugi način, kroz ishranu, dovoljnu količinu sna i vežbanje, odnosno kod većih problema tu su lekovi i neki od oblika bihejvioralne terapije.

Smatram da podsvest krije ogromne zalihe potisnute energije i ne da se baš tako lako prevariti pukim matranjem i korigovanjem stavova. Za to je potreban ozbiljan rad i pomoć stručnog lica, a tu dolazimo do problema nedostatka vremena i novca. Zato su na zapadu u protekloj deceniji veću prednost dali onome što ja vidim kao quick fix pristup, nego dugotrajnom radu, ali o tome neki drugi put.

Dakle, efekta ima, najviše onda kada je meditacija samo deo rada sa stručnim licem (terapeut, lekar, savetnik). Ipak smatram da se do dobrih ili vrhunskih rezultata, baš kao i u sportu na primer, stiže samo uz trud koje se ulaže na duže staze, a medicatacija je samo mali deo priče.    

Srećni praznici!

Dragi moji, 

Čestitam vam svima praznike, želim vam od srca da vam ova 2016. bude najbolja godina do sada, puna uspeha u svemu, zdravlja, ljubavi, sloge! Želim vam da ne oskudevate ni u čemu, da imate višak ljubavi, sreće, radosti i čarobnih trenutaka a manjak stresa, briga, strahova i problema!

Iako me (opet!) nema već nekoliko meseci na blogu, razlog je sasvim prost-ne stižem. Nije mi cilj da izbacujem tekstove tek tako, da ih ima, cilj mi je da ponudim koliko-toliko kvalitetan sadržaj. 

Nadam se da ću konačno ove godine da diplomiram, ostala su mi samo tri ispita sa pripadajućim kolokvijumima, plus projekat i to je manje-više to. Diplomski naravno sledi nakon toga. 

U međuvremenu sam započela pre tri meseca edukaciju za trauma psihoterapeuta koja traje nešto više od tri godine i planiram da čim očistim ispite krenem i sa nekim drugim edukacijama tipa geštalt i da konačno, nakon više od dvadeset godina odlaganja krenem da se bavim onim što odavno želim-psihoterapijom. To je put gde me čekaju najmanje četiri godine dodatnog školovanja, magistratura iz oblasti psihologije, ali ja ne bih bila to što jesam, da nisam okrenuta ka akcijama i ciljevima. 

Dakle, na početku ove godine moja poruka vama je da ne odustajete od snova, želja, potreba; ne odustajte od vaše sreće i od sebe samih. Uz malo dobre volje i mnogo više truda, možete da postignete sve što želite i da sve stignete. Nisam se uvek bavila onim što sam volela, ali sam uspela da napravim solidnu osnovu i gledala da ono što volim uvek bude tu, makar i kao hobi ili sporedno zanimanje. Ne smatram sebe nešto posebno darovitom, pa vam u tom smislu šaljem puno pozitive-vi to možete! 

Razvod u doba narcizma

„Osećam se kao najveća glupača. Ne mogu sebi da oprostim, ne znam gde su mi oči bile. Od malena mi govore da sam lepa i pametna, a ja na osnovu mog propalog braka sa N. to ne vidim. Trebalo je da znam. Znaci upozorenja, o Bože, bilo ih je na desetine, vidim ih jasno sada. Iz ove perspektive, dva propala braka i puno veza su pokušavali da mi kažu nešto. Nemoj pogrešno da me shvatiš, puno ljudi se razvodi, evo ja po prvi put, i ne mislim da su loši automatski zato što se razvode. Ali ako imaš trag „leševa“ iza sebe, eeee, to nisam na vreme videla. To što mi je govorio da su sve njegove bivše bile labilne, ludače i glupače koje ga nisu razumele je trebalo da mi bude ogroman znak. Nije. Ja sam se primila glupača na onaj deo gde on meni govori da sam posebna, da sam njegva srodna duša koju je tražio na tri kontinenta. Sećaš se kako mi je bilo divno na početku? Onda kad smo putovali u Italiju? Pa izlasci i večere. 

Recitovao mi je stihove i govorio o svojim velikim idejama i planovima. Ja, k’o prava ćurka, gutala sam svaku njegovu reč kao da je otkrovenje. A onda su usledile prve neprijatnosti. Znao je da se iz čista mira brecne za sitnicu, da me ošine pogledom besno, kao da sam napravila neoprostivi gaf. Počeo je kontroliše sve aspekte mog života. Neprimetno. Kako nisam primetila da je kontrolor? A, pa znaš onu čuvenu analogiju sa kuvanjem žabe, e tako je i on mene lagano kuvao, mic-po-mic, dok nismo došli do toga da mi kontroliše šta kupujem, kuvam, kada jedem, koliko jedem. Nisu mu se dopadale moje prijateljice, govorio je da su one ispod mene. Okretao je članove moje poredice jedne protiv drugih. Gledao da me odvoji od svih. Mislila sam kada se M. rodila da će se nešto promeniti. Postao je čudovište preko noći. Znao je lomi po kući u naletu besa. Mene je optuživao za svoje propale poslovne planove i prilike. Govorio mi je da ga vučem na dno, da sam  mu kamen oko vrata. Satima bi sedeo za računarom u svojoj sobi i besomučno kuckao. Sramota me da ti priznam, ali dešavalo se da ne dođe kući cele noći. Uzimao mi je celu platu. I sada kada sam konačno skupila hrabrost da se razvedem, preti mi da će mi uzeti starateljstvo nad M. Vratila sam se kod mojih i planiram da se obratim nekome za pomoć. Izgledam kao avet, nemam ni 40 kila sa sve krevetom, ne spavam noćima. M. ima samo dve godine ali me plaši kako ću da podižem dete s njim. Je’l znaš nekog ko zna i ume da mi pomogne u ovoj propaloj zemlji?“.

Ovo je izmišljena ispovest, međutim rečenice nisu, čula sam ih od mojih poznanica i drugarica u periodu razlaza tj. razvoda od patoloških narcisa i visoko konfliktnih ličnosti i zlostavljača. Neke su trpele batine, neke alkoholozam, neke kockare, a sve su trepele razne oblike zlostavljanja.

Šta je zajedničko narcisima i njihovim žrtvama? Pa to što traže potvrdu sopstvene vrednosti odnosno validaciju od drugih. „Kaži mi koliko vredim, pokaži mi da sam vredan ljubavi, pokaži mi da sam dobra devojka“ i slične poruke. I upravo je ta potreba za validacijom lepak koji drži žrtvu zalepljenom u jednom takvom odnosu. Zato što kad uložimo toliko energije, vremena, ljubavi, novca i svačega u jedan odnos teško nam je da priznamo poraz. Umesto toga zapnemo još više vođeni iracionalnim uverenjem da će nešto da bude bolje, ako se još više potrudimo. To zlostavljači znaju i obilato koriste. U tom procesu žrtve izgube samopoštovanje i identitet, a onda i sve ostalo. Vratiti se nazad nije ni lako ni jednostavno. To je proces koji može da traje dugo, ali je i nagrada veća.

Ako ste sve ovo već prošli i izašli na svetlost dana, čestitajte sebi, vi ste istinski jaka i vredna osoba.

Razvod od narcisa

Svi znamo da su razvodi u samom vrhu tabele najstresnijih događaja u životu neke osobe. Nijedan razvod nije prijatan, čak i kada je sporazuman i „prijateljski“. Ako imate zajedničku decu, izazovi i problemi nikada ne nestaju, ma kakav da je kvalitet vašeg odnosa i komunikacije sa bivšim supružnikom.

I bivši suprug i ja smo uložili duplo više energije i truda da komuniciramo uljudno i konstruktivno zbog interesa dece posle razvoda, nego tokom braka. Ali rezultat je tu, i dečija dobrobit nam je oboma na prvom mestu. Ovo oboma podvlačim. Džabe je sav trud, ako je jednostran. 

U jednom običnom razvodu cilj bi trebalo da bude dogovorno roditeljstvo zarad podizanja srećne dece. To bih svakome preporučila kao cilj, a ego, sujeta i ostalo...pa to morate da spakujete u džep i da vežbate postizanje kompromisa i duboko disanje. I kad ne uspe svaki put, a sigurno neće, nije kraj sveta. Reset pa „ajmo Jovo nanovo“. J

A šta kad se razvodite od osobe koja ima patološki poremećaj ličnosti? Zavisi od slučaja do slučaja. Ako imate tu sreću da se narcis sam okrenuo i otišao/la i nemate zajedničku decu, onda je prekid svakog kontakta mnogo lakše napraviti i primeniti.

Međutim, ako postoje deca, i ako ste vi inicijator razvoda, postoji izvesna doza verovatnoće da će narcis da se sveti. Ako ništa drugo maštaće o tome kako će da vas natera da zažalite. Pretiće vam. Pokušaće da vas zastraši i da nastavi da vas kontroliše. Blatiće vas na svakom koraku. Ako pripada ranjivom tipu narcisa, maestralno će igrati ulogu ranjenog oca koga je kučka odvojila od deteta ili dece. Pokušaće da vas maltretira preko posrednika (abuse by proxy). Ako dete ide u vrtić, i tamo će da igra ulogu brižnog oca. Neće vam biti lako da se odbranite i postoji rizik da ako planete i regujete preterano emotivno vi ispadnete ludi. Pokušaće da prati vaše kretanje, mailove, pozive, štagod.

Nije mi cilj da podstaknem nečiju paranoičnost, već da vas upozorim na vreme, za ne daj bože, zato što su gore opisane situacije na žalost česte u stvarnom svetu a o njima se ne govori. Sve što ovde pišem, pišem zato što sam čula od osoba koje poznajem uživo. Pišem i zato što i dalje postoji strašna zavera tišine o zlostavljanju u našem društvu i sem senzacionalističkog i petparačkog pisanja o zločinima, ne radi se ništa da se pomogne žrtvama.

Zato je pravljenje planova za odlazak, napuštanje i razvod jedini pravi izlaz u takvim toksičnim odnosima, sve ostalo je manje efikasno. Znam da nije lako razmišljati hladne glave u situaciji gde ste na kraj srca i na kraju živaca, ali verujte mi to je tek početak maratona.

Potpuno je nerealno očekivati da će bivši supružnik da nakon razvoda postane razumniji, da će komunikacija biti bolja, da ćete moći da se dogovorite oko stila vaspitanja nakon razvoda (a niste mogli ni u braku da se dogovorite oko banalnih stvari). Još je nerealnije očekivati tako nešto od narcisa, to je skoro pa nemoguća misija. Zato ja stalno pričam da se razvod vežba i planira i da je razvod skoro pa doživotno stanje u kome morate da promenite svoja očekivanja i morate da radite na SEBI.

Podrška stručnjaka i teraputa: Šta kad stručnjak/teraput ne konta patološki narcizam

Prilikom razvoda od narcisa, pogotovo ako je partnerka inicijator razvoda, narušena je dominacija. Narcis je izgubio moć, kontrolu i oseća se kao da je izgubio tlo pod nogama i da beskrajno propada. U panici je iako to neće pokazati. Mozak mu radi hiljadu na sat. Mora da smisli strategiju kako da povrati bar iluziju kontrole. Za njega je svaki ustupak na koji natera nekog potvrda njegovih „božanskih moći“.  I zbog svega navedenog, u zavisnosti od stepena narcizma igra koju će igra tokom i posle razvoda može biti manje ili više manipulativna i destruktivna.

Međutim advokat koga angažujete, ili pak socijani radnik ili teraput često nisu upoznati niti svesni narcističke manipulativnosti.

Znate, u (bračnoj) terapiji se savetuje iskrena komunikacija, otvoreno saopštavanje osećanja i želja, postavljanje granica, jačanje samopouzdanja, itd.

ALI, to je totalno kontraproduktivno ako imate posla s malignom osobom. Iskrenost i otvorenost? Sve što kažete će biti iskorišćeno protiv vas. Svako pokazivanje emocija i ranjivosti biće kažnjeno. Imate posla s osobom koja nema iste skrupule i ne igra pošteno. Zato je pravljenje strategija ključno. I zato je još važnije da nađete nekog ko zna o čemu se tu radi i ko će umeti da vam pruži pravu pomoć i podršku u svakom smislu.

Zato zadržite svoja osećanja za sebe. Nemojte da reagujete u javnosti. Ako vam se pizdi, plače viče i čupa kosa, to uradite u onom okruženju gde ste bezbedni i gde to neće biti zloupotrebljeno. 

Kontakt s narcisom držite na minimalnom i ako je moguće sve dogovore pravite putem mailova i sms poruka. Sve poruke čuvajte, pogotovo one negativne, zlu ne trebalo.

Sve pokušaje da zajednički vaspitavate decu zaboravite, ako imate posla s toksičnom osobom. Naravno da je idealno da zajedno vaspitavate decu i da budete partneri u poslu koji se zove zajedničko podizanje srećne dece, ali to zaista nije moguće. Naoružajte se strpljenjem. Budite spremni da većinu dogovora neće ispoštovati ili će da pokuša da tera po svom. Budite spremni da će pokušati da i dalje vrši kontrolu nad vašim životom. Angažujte stručnjake i tražite pomoć za svaki od izazova koji se javi. Sve što možete dokumentujte i ako zatreba tražite svu zaštitu koju vam zakon može pružiti. Čuvajte sebe i ne primajte sve k srcu, zaista nije lično.

Jedno od čestih pitanja na koje sam naišla je pitanje posledica koje mogu da deca dožive odnosno kako podizati decu u tim okolnostima.

I jedini savet koji sam našla da je vredan je sledeći: budite svom detetu ili deci oaza normalnosti, sigurnosti, ljubavi i bezbednosti. Držite se svojih pravila i gledajte da postoji kontinuitet u svemu što činite. Poštujte dogovore s decom. Ako im nešto obećate, ispunite. 

Zato što decu vide kao produžetak sebe i s obzirom da ne poseduju empatiju, narcisi su uglavnom loši roditelji, sem kada glume Branka Kockicu ili Meri Popins za javnost. Vaš posao je da ih zaštitite od zlostavljanja i da kao bolji roditelj naučite šta su prave vrednosti i šta je ljubav. Uostalom, time što se borite za sebe i njih, dajete im primer uspešnosti u životu i najvredniju lekciju. S vremenom, kad odrastu deca će znati da nađu svoj put i da se postave u odnosu na drugog roditelja. Vaš posao je da ih ne trujete dodatno, već da upravo suprotono delujete negujuće na najbolji način, koliko vam to okolnosti dopuštaju.

I za kraj, ne pokušavajte da budete lukaviji, manipulativniji ili gori od malignog narcisa. Neće vam to uspeti, baš zato što imate emocije, grižu savesti i saosećajnost. I što bi uopšte igrali tu igru ako ne morate? Distanca i odsustvo svih vaših reakcija su pravi protivotrov. Nemojte im davati municiju i dodatno hraniti sujetu. Imajte na umu da se oni hrane SVIM reakcijama, dakle budite hladni koliko možete i ne zaboravite da držite očekivanja na minimumu.    

Najbolja stvar koju možete da učinite za sebe i svoje dete/decu jeste da se posvetite sebi i njima, da započnete novu fazu, da sebi posvetite dovoljno vremena da se „izlečite“ od svega iz prošlosti i da krenete dalje.

Ako osećate da su vam emocije van kontrole ili preterane, povucite ručnu, ne reagujte odmah. Napravite korak uunazad i posmatrajte šta se dešava iznutra. Ne hranite svoje preterane negativne emocije, svoj bes, svoju bespomoćnost. Ne pokušavajte da isterujete neku pravdu i da terate da bude po vašem, to je unapred izgubljena bitka.

Što se tiče narcisa, zabrovite ga / je. Pobrinite se za sebe i gledajte da vi živite jedan život vredan življenja, a on ili ona...who cares, right? 

Ljubav u doba narcizma, deo peti: A šta kada je kraj?

Sizifovska ljubav

Ovo je peti u nizu tekstova posvećenih onima kojima su u bilo kojoj vrsti veze sa osobama kod kojih je patološki narcizam veoma izražen.

Od kako sam krenula da blogujem o narcizmu, dobila sam dosta povratnih informacija, ali i puno pitanja koja su se odnosila na raskide i razvode sa narcisima. Mislim da je više nego jasno da u takvim vezama ne postoji nastavak i „happily ever after“, već sizifovski posao i uzaludno pokušavanje da se „stigne“ do „zelene grane“ u vezi.

U ranijim tekstovima sam pisala o osnovnim fazama veza sa narcisima- idealizaciji, devaluaciji i neminovnom kraju, samo je pitanje koliko je ko spreman i voljan da trpi. Iako je svaka veza priča za sebe, postoje određeni aksiomi odnosno opšta mesta koja su zajednička svim tim patološkim vezama: patološki narcis nije sposoban da voli ni sebe ni druge. Prosto je tako. To bi trebalo da bude vaša mantra, ukoliko već nije. 

Oni ne vode računa o vašim potrebama, niti ih preterano interesujete, osim kada je to u njihovom interesu odnosno onda kada je to u skopu zadovoljavanja njegovih/njenih potreba. Za svakog patološkog narcisa partneri tj. partnerke su puki objekti u dve dimenzije. Nema davanja, već nezajažljivog uzimanja svaga onoga što misle da im s pravom pripada.

Povrh toga narcisi nisu sposobni da integrišu negativne i pozitivne osobine; i sebe i druge doživljavaju na jedan nerealan način (doživljaj objekta). Ili idealizuju ili devaluiraju. Sredine skoro i da nema.

Kod narcisa su tipične velike oscilacije i u doživljaju njih samih: ili sebe vide kao superiorne i posebne, kao elitu u svakom smislu ili idu u ekstrem: „ja ne vredim ništa“ i preplavljuje ih osećaj stida i inferiornosti. Kada dožive narcističku povredu ili dožive otkaz ili razvod a to nisu očekivali, često padaju u depresiju i to je skoro jedini trenutak kada se javljaju terapeutu. Smrt roditelja je takođe veliki udarac za njih, bez obzira na odnos sa tim roditeljem. Osim što je taj prostor za terapeutsku intervenciju skučen i vremenski ograničen, jedino što terapeut realno može je da zalepi delove lažnog selfa i da pomogne da se izmene maladaptivni mehanizmi odnosno da se urade kozmetičke korekcije koje su usmerene na poboljšanje kvaliteta života. Mnogi narcisi se ne vraćaju na terapiju, čim malo stanu na noge. 

Bračna terapija je skoro po pravilu osuđena na propast, zato što se svodi na igre moći, bez iskrene želje da bude bolje.  

Veza s patološkim narcisom je puna drame, uspona i padova, haosa, čestih i ekstremnih smena emocija, oscilacije su takođe velike, čas vruće-čas Sibir hladno, prekidi, mirenja, život na klackalici. I sve to ekstremno iscrpljuje i izluđuje  i porodicu, i prijatelje, saradnike i partnere, koji sagore usled takvog impulsivnog i nekontrolisanog ponašanja narcisa. O zastrašujućem gnevu i pravljenju scena sam već pisala.

Kada se partner ili partnerka jave terapeutu, veoma često moraju da prođu tretman koji je sličan onom namenjenom osobama koje pate od posttraumatskog stres sindroma, zato što su u stvari prošli svakojako zlostavljanje.  

Kao i svakom zlostavljačkom odnosu, žrtva očekuje, svesno ili ne, da počinilac prizna grešku, odnosno da uvidi da je naneo štetu. A svako negiranje štete je zapravo dvostruka povreda. 

Međutim, istini za ljubav, narcisi su istinski nesposobni za tu vrstu uvida i za kasnije žaljenje, kajanje i saosećanje. Štaviše, nesposobni su da oproste u većini slučajeva, i mogu da godinama u sebi nose mržnju i da neguju osvetoljubivost. Maligni narcisi su ozloglašena zlopamtila čiji je potencijal za destruktivnost veliki. Po Kernbergu, takva vrsta mržnje dolazi kao posledica cepanja, odnosno nemogućnosti da se integrišu pozitivne i negativne osobine kod selfa. U engleskoj literaturi ova pojava je poznatija kao splitting.

U većini slučajeva, kada imate posla s malignim, patološkim narcisom, to vam je kao da ste u vezi sa malim detetom, koje baš kao i svako dete uzrasta od 3 do 5 godina misli da ima pravo na sve, mašta da je omnipotentno, nema svest o granicama, prag tolerancije je nizak-pogotovo prag tolerancije frustracije a zavist je velika. Samo za raziku od malog deteta, šteta koju odrasli narcisi mogu da nanesu, fizička, emotivna, materijalna i psihička, uopšte nije mala niti je za potcenjivanje. U ovom i sledećim tekstovima ću da često podvlačim upravo tu osvetoljubivu komponentu kod narcisa, zato što ona dolazi do izražaja baš tokom raskida i razvoda, pa i u kasnijim fazama. Nije gotovo kada vi mislite da je gotovo, već kada narcis digne ruke, zato što je našao novu igračku ili kada je izgubio/la interesovanje.

Nedostatak svesti o posledicama sopstvenog ponašanja i procep između mogućnosti da se prašta i sebi i drugima su osnovne odlike teške patologije ličnosti. Već sam ranije pominjala da u osnovi narcističke ličnosti leži upravo preterano osećanje stida i sramote, s kojima narcis nije u stanju da se suoči i izbori na pozitivan i zdrav način. Upravo zbog toga, osobe koje pate od nekog od poremećaja ličnosti ne žele da snose odgovornost za štetu koju nanose iako intelektualno razlikuju dobro i zlo.

Još bih napomenula pitanje vernosti u ljubavnoj vezi i braku sa narcisom. Pokazalo se nebrojeno puta da narcisi sede na više stolica i da vode dvostruke i višestruke živote. Harem postoji, pa makar bio i virtuelan, ali je tu. 

Značajan procenat osoba koje imaju izraženu, patološku narcističku strukturu ličnosti pate od patološke zavisnosti od seksa i od pornografije.

Zapravo, kod patološkog narcizma postoji čitav niz zavisnosti i opsesivnih i kompulzivnih ponašanja, koja su individualna tj. razlikuju se od osobe do osobe. Alkoholizam, kockanje, seks, jurenje uzbuđenja i slično su samo neke od pojava koje mogu biti prisutne. Skoro po pravilu imaju „drugarice i drugare“ sa kojima održavaju paralelne veze i koji im služe kao alternativni izvor narcističke hrane tj. „supply“.

Narcisi se ne odriču svoje slobode, autnomije i svojih prava, ali će zato vrlo rado da ograniče tuđa i po prirodi spadaju u kontrolore, kao što sam već pisala u ranijim tekstovima.

Ova mini-rekapitulacija i sumiranje služe kao uvod u složenu temu raskida sa narcisom. Pa da vidimo, da li je gotovo kada vi mislite da je gotovo?

End game

Ajde da krenem od najlakše situacije, a to je ona u kojoj je narcis taj koji prekida (ljubavni) odnos. Osim što sam i sama prošla kroz sličnu situaciju, ne tako mali broj puta sam dobila pozive i poruke i molbe da se uradi horoskop upravo nakon raskida. To je zbog toga što kraj dolazi neočekivano za „zdravog“ partnera, iako je odnos u tom trenutku sigurno bio loš duže vremena. Često se dešava da je takav kraj, osim što je iznenadan, i bez ikakvog objašnjenja. Silent treatment. 

Kada kažem da je kraj neočekivan za partnera, pogotovo za žene, to je zato što se žene previše trude da odnos vrate u onu fazu „idealizacije“ i daju sve od sebe da udovolje narcisu. I upravo onog trenutka kada pokažu koliko vole i koliko su spremne da udovolje, budu skinute s pijedestala i na kraju bivaju „odbačene“.

Prvu fazu zatečenosti i zbunjenosti i tuge mogu da zamene normalne faze tugovanja, mada u ne tako malom broju slučajeva oporavak od veze s narcisom traje duže i ima svoje specifičnosti.  Upravo takav nagli odlazak je deo taktike gde narcis pokazuje svoju zamišljenu omnipotenciju i kontrolu. Narcis napušta prvi u strahu da on sam ne bude napušten.

Nemojte da jurite za narcisom i da tražite objašnjenja. Prvo, nećete dobiti ono što vam je potrebno, drugo rizikujete da sebe dodatno unizite i treće ne trebaju vam otrovne veze i osobe u životu.

Ono što sprečava „zdravog“ partnera da ide dalje nakon raskida su određena uverenja i životni scenario. Međutim, kao što vam uvek naglašavam, vi imate moć da sebi pomognete tako što ćete da menjate svoje reakcije i načine na koji reagujete, uverenja i scenario.

Budite srećni zato što je narcis sam otišao/la bez okretanja, ma slavite taj dan! Kao što ćemo videti u narednim tekstovima, upravo zato što su zlopamtila i osvetoljubivi, narcisi umeju da prave pakao oko sebe i da seju seme razdora i destrukcije na svakom koraku. Nema ga više? Otišao je zauvek? Odlično!

Nemojte da oklevate ako vam je potrebna stručna pomoć i podrška prijatelja, ako vam je teško ili ste bili zlostavljani na bilo koji način, obavezno se obratite stručnjaku, bilo terapeutu ili psihijatru koji je specijalizovao takve teme. 

Ovo poslednje vam naglašavam zato što na žalost ima dosta diplomiranih psihologa koji ne razumeju razarajuću moć veze sa osobom koja ima poremećaj ličnosti i zapravo obični terapeuti ne rade sa takvom populacijom, bar ne svesno. Moj savet vam je da se obratite nekome ko ima višegodišnje iskustvo iz te oblasti.

Vežbajte prihvatanje i integrisanje. Prihvatite sebe, svoja uverenja i osećanja, baš takve kakvi jesu, bez unutrašnjeg kritičara. Potpuno prihvatanje nije isto što i slaganje i mirenje, naprotiv. Prihvatanje je jedan od najbitnijih alata koji su vam potrebni za psihički i duhovni rast, o čemu će biti reči u nekom od narednih tekstova. Prihvatite sve faze preboljevanja i ići će lakše. A jednog dana, uz malo  sreće i truda, imaćete pored sebe pravog autentičnog partnera tj. partnerku i život koji vredi živeti.

Is it over when it's over?

I jedna napomena, nije retkost da se narcisi vrate „na mesto zločina“ odnosno da pokušaju da ponovo uspostave vezu sa vama, ponekad i godinama nakon raskida. Međutim, vraćaju se onda kada se nalaze u lošoj situaciji pa im je potreban „fiks“ i doza divljenja i pažnje. Čak i negativna pažnja je za njega/nju pažnja i znak da je ostavio trag u vašem životu. Savetujem vam da narcisa stavite na ignore. Potpuno.

Narcis će da u svojoj glavi taj povratak vama nakon oštre devaluacije magično opravda, naći će već neki razlog da mu ponovo budete interesantni. Na primer „nije ona bila toliko naporna, to je zato što me je obožavala...“ ili nešto u tom smislu. 

Ja vam savetujem trajan prekid svakog kontakta, bez osvrtanja, prosto zato što ćete sebe da poštedite muka. „Šta ako razmišljanje“-to vam je najveći neprijatelj.

Sva ta preispitivanja su normalna i očekivana ali takođe nemaju efekta. Da li me je ikada voleo? Da li sam mu išta značila? Da li je sve bila laž? Da li mu/joj nedostajem.... sva ova pitanja sam imala priliku da čujem nebrojeno puta do sada. Međutim, za razliku od običnih raskida, oporavak od razlaza s narcisom nije ni slučajno lagan, ako ništa drugo zbog količine otrova koji ostave u našem polju (psihi, duši, telu). Bilo je trenutaka kada sam mogla da takve tragove skoro pa „vidim“, kao crnu mrlju u nečijem polju.

Takođe razmišljanja tipa „da li jeste ili nije narcis“, „možda je klasičan drkadžija ili kučka“, to vam je sve višak i po meni ne bi trebalo da se zamarate takvim kontemplacijama i analizama. Već sam napomenula da se zna ko postavlja dijagnoze-stručnjaci. 

Vama bi bottom line trebalo da bude podvlačenje crte i kvalitet veze: ili ide ili ne ide, ili vam prevagu odnosi pozitivno ili negativno. Sve ostale nijanse su životarenje, bar ja to tako vidim. Na žalost previše žena koje poznajem, a tu ubrajam i sebe, voli da secira i analizira sve do bola, a stvari su u većini slučajeva mnogo jednostavnije. He's just not that into you (or himself/herself in this case).

Ako ste u vezi sa nekim ko ima patologiju ličnosti ili je patološki narcis, a niste sigurni šta se dešava i da li bi trebalo da raskinete, moja vam je preporuka da počnete da vodite dnevnik. To je zato što vas narcis pravi ludom/ludim i toliko spinuje i siluje stvarnost da ne znate šta se zapravo desilo i kada. Nemojte da ćutite i trpite, poverite se nekome, potražite pomoć. Pravite strategije i postupajte mudro. Ako ne znate kako da nađete izlaz, pitajte za pomoć na sve strane. Ko će da se bori za vas, ako ne vi?

Nastaviće se....Sledi tekst o razvodu od narcisa, starateljstvu nad decom i o tome kako odgajati zdravu decu nakon razvoda... 

A može i ovako :)

Intermezzo

Dragi moji,

Znam da  me nije bilo nekoliko meseci, ali zaista nisam imala vremena za sve.

Ove sedmice okačiću nekoliko novih tekstova, pošto sada već mogu da odahnem, a i više nisam u zombi stanju u kome sam bila proteklih nedelja. Četiri ispita i isto toliko kolokvijuma plus istraživački projekat i sve to sabijeno u 6 nedelja je mnogo. Ali ne žalim se :-P  

Bila sam rasprodata i trčala sam između puno sitnih obaveza. Mojih 20 godina od mature, mala matura starijeg sina, malo matursko veče, upis u srednju, moji kolokvijumi i ispiti i rad na projektu, posao-kuća-deca-pas-prijatelji-kafenisanje :-)

Sve smo uspeli da uradimo kako smo i želeli, i stariji sin i ja, tu smo negde, na više od 94% uspešnosti :D

Hvala vam svima na podrsci, znači. Uz malo sreće i mnogo više truda, trebalo bi da konačno diplomiram sledeće godine, a ovo pišem da bih vam rekla, pogotovo ženama, da nikada nije kasno da sledite vaše snove. Nije lako, pogotovo u ovim godinama i okolnostima, ali svaki korak vredi. 

Ljubim vas  i kuckamo se!

Život s manipulatorima-treći, finalni deo

Poluge kontrole i moći

Da bi manipulacija mogla da uspe, moraju da budu ispunjeni neki osnovni preduslovi.

Pre svega, potreban je mamac, koji se u suštini svodi na dve jednostavne stvari:

Mamac A-Mogućnost dobitka                   Mamac B-Mogućnost(pretnja) gubitka

Pored ova dva mamca, tu su i takozvane poluge za kontrolu, zato što bez njih nije ni moguće izvršiti manipulaciju i pritisak: novac, moć, status, seks, odobravanje, pažnja, ljubav, prihvatanje, veza, pohvala, uteha, druženje, pokloni, poslovni uspeh i unapređenje, itd. U zavisnosti od igre koju manipulator igra, on ili ona mogu da vam na neki način obećaju dobitak ili da vam prete da ćete izgubiti novac, status, reputaciju, ugled, da će vas napustiti ako ne učinite ono što se od vas traži.

Naravno da bi „trik“ uspeo, oni u početku neće ići u otvorenu konfrontaciju, niti će vas otvoreno ucenjivati. Žalosno je, ali istinito, da se oni zapravo služe maglovitim govorom, nejasnoćama, dvosmislenim značenjima, a mi sami popunjavamo praznine, pogotovo ako imaju (ili se foliraju da imaju) nešto što žarko želimo. Tek u kasnijim fazama manipulacija eskalira, kao i pretnje. Tu na scenu stupaju naši strahovi koji igraju ulogu poluge: strah od napuštanja, strah od samoće, strah od gubitka, strah od neizvesnosti i nepoznatog, strah od batina/kazne/odmazde, itd. 

Sem toga faktori koji doprinose da budemo ranjivi na manipulaciju su zapravo naše snažne želje i potrebe, pogotovo ako je njihovo ispunjenje na neki način osujećeno.

Već sam navodila primer žena koje su friško razvedene ili nesrećne u braku. Ili uzmimo na primer ženu koja želi da se uda i ima decu i porodicu,a bliži se četrdesetim godinama-da li ona ima vremena da eksperimentiše i da li joj to stvara dodatni pritisak i čini je ranjivom?

Porodične veze, bilo da su bračne ili druge, su plodno tle za manipulacije raznih vrsta, emocionalne i seksualne ucene ili ucene putem dece (čemu su žene sklonije) ili pak ucene novcem i statusom ili agresivnošću (što je ipak tipičnije za muškarce). 

Iako svako od nas može da bude izmanipulisan, ipak postoje određene osobe kojima je lakše manipulisati nego drugima. Već sam pominjala u mojim tekstovima osobe koje igraju ulogu spasioca, zatim tu su i  oni koji vole da ugađaju drugima (people pleasers). 

Koje su to osobine i sklonosti koje čine da neko bude podložniji manipulaciji? Samo da napomenem da razlika između zdravlja i patologije se često ogleda i u intenzitetu, dakle ove osobine su izražene i dominantne:

-potreba za odobravanjem i uvažavanjem koja je često indikator niskog samopouzdanja i samopoštovanja;

-porozne granice, poteškoće u postavljanju granica, ne ume da kaže ne

-izbegavanje konfrontacija i konflikata

-izbegavanje neprijatnih situacija

-stalo mu/joj je do toga šta drugi misle o njemu/njoj, vodi računa o tome “šta će svet da kaže”

-oseća da vredi kao čovek samo kada čini usuge i ispunjava potrebe drugima

-po prirodi je submisivni ili stidljivi ili tihi tip osobe

-neodlučan/na, ima poteškoće u donošenju odluka

-veruje da nema kontrolu nad događajima, veruje da ne može da utiče na sudbinu (spoljašni lokus kontrole)

-ne voli promene, nepoznate situacije, neočekivane događaje...alternativno voli status quo i sve bi učinio/la da ga održi

Lista još nekih tehnika manipulacije

(Bazirano na tekstovima Dr George Simon, PhD)

*Izigravanje žrtve

Ovde ću samo ukratko da vas podsetim na prethodni tekst i primer majke-mučenice,  mada bih mogla da vam dam još more primera, sigurna sam da svako ima bar jednu osobu u užem krugu koja igra ulogu žrtve i iz te pozicije manipuliše, tako da nema potrebe da pojašnjavam.

*Racionalizacija-stvaranje izgovora

Nije isključivo tehnika manipulacije (već primarno spada u mehanizam odbrane) mada može biti upotrebljena i za to. Kod osoba koje imaju neki od poremećaja, ovaj proces je automatizovan (ne nužno svestan) i rigidan, u cilju pronalaženja opravdanja za neprihvatljivo ponašanje. Ovde je racionalizacija deo eksternog dijaloga koji ima za cilj izbegavanje odgovornosti a služi i da vas ubedi da manipulator uopšte nije tako loša osoba, kako ste samo to mogli i da pomislite, reći će!

*Minimizacija

Osobe koje koriste manipulaciju kao tehniku kontrole u odnosu imaju običaj da sve svoje loše reči i postupke “umanjuju”, odnosno minimiziraju a štetu koju time čine imaju običaj da trivijalizuju. Minimizacija je kao tehnika slična poricanju i negiranju.

*Praviti se neveštim-“ja nisam odavde” stil

Još jedna od uspešnih tehnika manipulacije-glumiti nevinost, pratiti se blesavim, neveštim, neobaveštenim. “Ja zaista ne znam o čemu ti govoriš (a zna odlično)”.

*Izbegavanje i diverzija kao taktika manipulacije

Nije lako pogoditi pokretnu metu. Ovu tehniku manipulatori koriste najčešće kod direktnog konfrontiranja, da bi prosto zaobišli temu, a samim tim i zaobišli snošenje odgovornosti.

U stvarnosti efikasno izbegavnje nije toliko teško postići, na primer manipulator može da se igra igre „hvatanje za reč“ i da skrene temu očas posla.

*Selektivna pažnja, slušanje i pamćenje

Spada u pasivno-agresivne tehnike manipulacije u čijoj je suštini odbijanje da se internalizuju osnovne ljudske vrednosti, standard i principi ponašanja. Manupulator se jednostavno “isključi” i odbija da čuje sve ono što se ne ukalapa u njegov/njen svet, stavove,vrednosti. To rade i mala deca kada ne žele da čuju nešto... La, la, la,la, ne slušam te ....J Nemojte gubiti vreme i dah sve dok ne vidite da je manipulator zaista spreman da vas sasluša.

Tu spadaju i agresivno zapitkivanje (zašto, zašto,..), kreiranje osećaja pripadnosti...itd. Ima još mnogo toga, ali nadam se da bar imate bližu ideju.

Kako izaći na kraj sa manipulatorima i s onim što čine?

“Kada se uspešno opirete manipulativnom pritisku, vi zapravo vršite rekalibraciju ravnoteže moći u tom odnosu. Međutim, imajte u vidu da započinjanje ovog otpora može da donese zastrašujuće emocionalne trenutke za vas oboje. Čak i ako taktika otpora uspe da stvori novi repertoar zdravijih, ne-manipulativnih odgovora kod druge osobe, postoji verovatnoća da će to biti propraćeno turbulentnim periodom prilagođavanja. Kada se menja fundamentalna dinamika bilo kog odnosa-čak i kada je ta promena na bolje, kao što je to ovde slučaj-period prilagođavanja može da bude donekle težak”.  

(prevela sam citat iz knjige Who’s Pulling Your Strings, Harriet B. Braiker)

U samom startu dovoljno je da učinite dve stvari:

-uočite tj. konstatujte manipulaciju, razotkrijete mehenizam i samo posmatrajte

-a onda pronađite gde se to udica zarila, odnosno gde se pecate-koja je to potreba koja je ujedno i slabost.

Nikako nemojte odmah da otrčite do manipulatora i da mu kažete AHA! sad si razotkriven! zato što to neće uroditi plodom u većini situacija.

*Počnite da obraćate pažnju i na konkretna dela a ne reči. Već sam vam rekla da vešt manipulator kao i dobar iluzionista ume da vam skreće pažnju s onoga što se zapravo dešava, odnosno koristi reči da bi vas u nešto ubedio. Počnite da zapažate šta se dešava u stvarnosti i kakav to uticaj ima na vas.

Talk is cheap. Manipulatora ništa ne košta da bude slatkorečiv ili zavodljiva i “brižna”. Manipulativna majka odlično zna kako da igra na kartu “majčinske ljubavi” ne bi li upecala decu na grižu savest. Manipulativni otac zna kako da jednim pogledom zastraši sve oko sebe i da tako uguši otpor.

*Zaboravite na pitanja i odgovore, zato što je potpuno besmisleno pitati manipulatora „zašto mi to radiš“ i očekivati smislen, ili pak iskren odgovor. Zato bi trebalo da pitate SEBE. Zato što je moć oduvek bila i jeste u vašim rukama. Uostalom, oni jesu ljudi laži, pa možete očekivati da vam kažu da oni to rade „zato što im je stalo“, „ja to za tvoje dobro“, „mora malo i tvrd pristup u ljubavi/tough love“ ...bollocks :)))

*U zavisnosti od prirode odnosa, kao i od stepena toksičnosti, trebalo bi da sami procenite ima li smisla razgovarati sa manipulatorom. Zato što su ne zaboravite oni majstori u baratanju rečima, spinovanjima, pretnjama, ucenama i ostalom. Šta vam vredi da manipulatoru ukažete na njegove/njene mane? Ako je manipulator neko ko je zaista loš čovek/žena, sa patologijom ličnosti, smislen razgovor i ukazivanje na mane ima isto efekta ko kada bi tigru rekli da bi bilo lepo da pređe u vegetarijance. A usput rizikujete da napravite scenu i da se izložite opasnosti. Dakle, postupajte promišljeno i oprezno. U ovakvim situacijama sračunatost i planiranje unapred su vrline.

Pružanje otpora kao taktika rešavanja

Otpor je moguće pružiti na mnoge načine i to uspešno, a cilj vam je da naučite kako da se oduprete ili da prekinete začarani krug manipulacije. 

Kada odbijate, možete da upotrebite tehniku koju psiholozi zovu pokvarena ploča: kažete nešto poput "razumem da želiš da ti to učinim, ali na žalost ne mogu"...pa ponovite "razmem da si ljut ali zaista ne mogu"....dakle, ljubazno ali čvrsto odbijate i to ponavljate uz određene male eskalacije, onoliko puta koliko mislite da je potrebno. Poruka treba da je kratka i koncizna. Ako ste rekli ne, nema popuštanja. To vam je kao da imate posla s malim detetom koje histeriše na sred prodavnce. Najgore što možete da uradite je da popustite. Jako je važno da ne popuštate i da se ne pravdate. Ako krenete da upotrebljavate taktiku pokvarene ploče, onda se ne izvinjavajte i ne pravdajte, samo ponavljajte istu poruku na sto i jedan način-baš kao pokvarena ploča. Zapamtite, ako vas uvuku u razgovor i počnete da se pravdate i branite, ravnoteža moći koja je uspostavljena biće ponovo narušena. Imate pravo da kažete ne i da postavite granice.

Dalje, da bi ste pružili otpor manipulaciji, potrebno je da naučite da tolerišete i da se nosite sa NEGATIVNOSTIMA, tačnije sa sopstvenim negativnim emocijama, percepcijama, kao i neprijatnim i teškim situacijama. Ako ste dozvolili nekome da vas muštra i da vama manipuliše, velike su šanse da sve do sada vaš fitilj kada su negativnosti  u pitanju je bio kratak.  Takođe, trebalo bi da preuzmete odgovornost za sebe i sopstveni život, ako to već niste učinili.

Raskid odnosno prekid odnosa je takođe mogućnost, s tim što vam savetujem da dobro razmislite pre nego što povučete taj potez; sedite i pažljivo sagledajte sve aspekte, pa u odnosu na to i napravite strategiju. Ako ste do sada trpeli bilo kakvo zlostavljanje ili se nalazite u toksičnoj vezi, pažljivo planiranje je od ključnog značaja, kao i pomoć sa strane. 

Ne oklevajte da tražite pomoć na sve strane, ako već nemate podršku porodice ili najbližih, a pogotovo pomoć stručnih lica, advokata, zaštitnika prava, nevladinih organizacija, itd. Upamtite, svaka pomoć je dobrodošla. 

Često naglašavam jednu prostu istinu: druge ne možemo da menjamo, niti možemo da ih „privolimo“ da se menjaju, možemo samo da menjamo sebe. Počnite da menjate vaše reakcije. Radite na jačanju samopouzdanja i zdravog samoljublja. Postavljajte granice. Kome se sviđa-okej, ko vam zamera kada kažete ne-nije vredan da se potresate oko toga. 

U sledećem tekstu biće reči o tome kako okončati jedan toksičan odnos ili kako se razvesti od narcisa, zato što sam u proteklih nekoliko godina imala priliku da čujem nekoliko dosta teških ispovesti mojih drugarica i drugara. Uostalom inspirisana njihovim pričama sam i započela ovo blogovanje, zato što sam shvatila koliko je malo pravih informacija dostupno na srpskom jeziku.