Ljubav u doba narcizma-deo treći

U prethodna dva teksta bilo je reči o tome kako prepoznati neke od ranih znakova upozorenja koji bi trebalo da vam ukažu na to da osoba sa kojom želite da budete u vezi ili već jeste, ima određene probleme i moguć patološki narcizam ili čak i narcistički poremećaj ličnosti.

 Kao što sam već naglasila, teško je dati precizno „uputstvo za korišćenje“ , zato što su ljudi kompleksna bića i ne postoje precizne definicije, pravila i uputstva. Veoma je teško definisati normalnost, ali s druge strane patologiju ličnosti je ipak lakše prepoznati i definisati, zato što ima više zakonitosti i osobina koje daju grupisati. Naučnici i istraživači su zarad lakšeg definisanja podelili poremećaje ličnosti u grupe/klastere, međutim mnoga ponašanja i odlike su zajedničke, pogotovo za određene klastere, tako da je i diferencijacija i postavljanje dijagnoze malo kompleksnija/ide teže.

Na kraju ovog mini serijala o narcizmu daću vam i spisak literature i izvore informacija koji su provereno dobri, za one koji vole da nešto više nauče.

Napomena: izraz narcis u mojim tekstovima podrazumeva osobu koja ima jako razvijen narcizam ili pak NPL, tačnije odnosi se na takozvani patološki, maligni nacizam kako ga je prvo okarakterisao Otto Kernberg. U stvarnosti postoji čitav spektar narcisoidnosti gde je s jedne strane skale normalan narcizam koji postoji kod svakoga a NPL je na suprotnom kraju tog spektra. Zaboravite na mit o narcisu i na izraz samozaljubljenost, pravi patološki narcizam nema nikakve veze sa ljubavlju prema sebi, zato što ljubav kao emocija kod njih ne postoji, a nema ni selfa, bar ne razvijenog.  

Deo treći: A šta kada se medeni mesec završi?

Ukoliko ste u vezi s narcisom i imate razloga da sumnjate da tu nešto nije u redu, jedan mali savet: sačekajte s objavom i dokazivanjem ljubavi, zato što se medeni mesec završava onog trenutka kada su sasvim sigurni da  vas „imaju“. A kako znate da je gotova ta faza? Pa prosto- niste više na pijedestalu i kreće ono što se zove faza devaluacije. Još prostije, kreće omalovažavanje, maltretiranje, ponižavanje, verbalno i fizičko zlostavljanje. Kreće pravljenje scena, histerisanje, ima da besni, lomi, udara.

To vam je kao da ste u cirkusu i neko vas tera da preskačete sve više i više prepreka i kroz sve više krugova, nemilosrdno i bez trunke griže savesti.

Kazne i odmazde postaju sve češće. Zato što ste zaboravili jednu prostu stvar-vi ste tu zbog narcisa a ne obratno. Njegove/njene potrebe imaju primat, vi ste tu da budete ono što se popularno naziva „the narcissistic supply“. Tu ste da namirite i podmirite potrebe: za divljenjem, pažnjom, odobravanjem, afirmacijom, stroukovima, ljubavlju i sličnim. Služite kao seksualna robinja, čije emocije i potrebe nisu bitne, vi ste samo objekt a ne subjekt. Ne zavaravajte se, nije vas nikada ni voleo/volela. 

  

Uslovno rečeno kod normalnih (rastegljiv pojam) ljudi takođe postoje potrebe i one su sasvim prirodne i normalne. Retko ko ne voli da bude recipijent pažnje i ljubavi i stroukova, oni nam pomažu da se osećamo živima. 

Međutim, narcisima je to (pažnja, divljenje...) osnovna hrana, baš kao što mitološkom vampiru treba krv da preživi. Možda je ova analogija malo ofucana, ali mislim da verno dočarava ono što se zaista dešava: isisavanje i iznuđivanje, jedan parazitski odnos. Zato što kod narcisa postoji određena manja ili veća doza kompulzivnosti, ili jurenja sledećeg fiksa. Zato što imaju svoje „high“ faze i svoje „low“ faze i u skladu sa tim jure „supply“. Još nešto, da ne zaboravim: budite uvereni da niste jedini izvor „hrane tj. supply“. I ako je narcis muškarac koji ima NPL/maligni narcizam, budite uverene da je u stvari mizogin koji ne voli tj. prezire žene. Zapravo što se više oslanja na partnerku i što mu je više potrebna, to je više prezire, mrzi i zavidi joj i učiniće sve da je na neki način uništi.  

Nego da se vratimo na tok veze. Hipotetički, kada je završena prva faza idealizacije, ide devaluacija. I tu kreće „žurka“. Koja može da traje onoliko koliko ste vi spremni da trpite i da žrtvujete svoju sreću, zdravlje, vreme, novac...

Mehanizam zlostavljanja je u početku suptilan, međutim doza se postepeno pojačava, sve dok ne dođe do onoga da se zapitate „gde je onaj divan momak koga sam upoznala/ko je ovo čudovište koje ga je zamenilo“ i „da li sam samo sanjala onaj fenomenalan početak veze i odličan seks“ ?

Kada padne maska, pojavljuje se neko ko je hladan, udaljen, bez kontakta sa sopstvenim jezgrom ličnosti, pa samim tim nema ni kontakt s vama, proračunat, sebičan, bez trunke empatije, sklon da ponižava, kontroliše, manipuliše. Sve svoje mane i nedostatke će bez milosti da projektuje na vas-vi ćete da budete na optuženičkoj klupi i sve ono što on radi u stvarnosti pripisaće vama, a vas će da pravi ludom! (engleski termin gaslightning). Ukoliko ga "razočarate", narcis doživljava ono što se u stručnoj literaturi naziva narcističkom povredom, koja ga vodi u privremenu depresiju. Međutim imajte u vidu da imate posla sa nekim ko reaguje kao petogodišnjak, neko ko u sebi zbog povrede neguje osvetoljubivost i grandiozne fantazije-"Pokazaću ja njima, zažaliće!"

Većina žena s kojima sam imala priliku da razgovaram (a koje su bile u takvim patološkim vezama) prolazi kroz fazu negacije ili poricanja, što je normalno i očekivano. Najteže im pada mirenje s uvidom da su bile zapravo svedene na objekat, seksualni i svakojaki. Upravo zato što ima takav razarajući efekat, svi stručnjaci, terapeuti i savetnici  upozoravaju toliko-zato što su veze sa mračnim likovima veoma razarajuće i potrebno je puno vremena da se „normalan“ partner oporavi i da krene da radi na sebi.

Moja zamerka pojedinim terapeutima je to što osobe koje izađu iz jednog zlostavljačkog odnosa ne tretiraju slično osobi koja ima post-traumatski stres i što stavljaju akcenat na to „da žena mora da radi na sebi“. Zato što se i same pitate a šta sam „zgrešila“ da privučem nekog takvog? Zbog čega? Da bi se došlo do pravih uvida potrebno je vreme, strpljenje i nežnost.

Ako ste bili ili jeste u vezi s narcisom, to ne znači automatski da ste codependent, kao što mnogi autori sugerišu. Ali o tome u sledećem tekstu gde ću takođe da bliže da opišem sve tehnike manipulacije i zlostavljanja. Do tada, shvatite jednu stvar, ako zaista imate posla s narcisom, male su šanse da će se on ikada promeniti.

Ljubav u doba narcizma-deo drugi

Deo drugi: mračni ples, korak po korak

U prethodnom tekstu govorila sam o tome kako izgleda početak veze s patološkim narcisom, bilo da se radi o ženi ili muškarcu, zato što novija istraživanja pokazuju da su procentualno i muškarci i žene - patološki narcisi jednako zastupljeni.

Ovaj tekst se dalje bavi ranim znacima upozorenja i onim šta možete da uradite da sebe sačuvate, zaštitite i uopšte poštedite velike nevolje. Naravno da je preventiva bolja u odnosu na kasniju glavobolju ili čak ogromne probleme do kojih može da dođe nakon raskida/razvoda braka s osobom koja ima poremećaj ličnosti, pogotovo ako imate zajedničku decu.

Prvo bih želela s vama da podelim male životne mudrosti koje prosto „smetnemo s uma“, a to je da ljudska bića nemaju dve dimenzije, da niko na ovom svetu nije apsolutno loš ili dobar i da najbolji i najveštiji lažovi zapravo koriste istinu kao bazu za laž-zato i deluje uverljivo. Drugo, „zlo“ (uslovno rečeno) nije lako prepoznati, zato što u suštini ljudi nauče da vešto kriju svoje pravo lice, pogotovo ako ne živite s njima. Ako pitate bivšeg muža ili ženu jednog patološkog narcisa, reći će vam da ih je izluđivalo to što narcis zapravo ima dobru reputaciju u zajednici, na poslu, itd. Pa naravno, zato što super glume za publiku. Samo najuži krug i najbliskije osobe mogu da vide i obično znaju ko se krije iza maske.

Najluđe od svega je sledeće: kada se zaljubite u narcisa, vi se zapravo zaljubljujete u sopstveni odraz koji on imitira i reflektuje. Mind boggling, isn't it?

Nego da se vratim na temu: crvene zastavice. U prethodnom tekstu naglasila sam vam da uvek slušate intuiciju, zato što je ona između ostalog povezana sa zdravim instinktom za preživljavanje. To je onaj čudan osećaj koji vas ne napušta, ume da žulja kao malecki kamen u cipeli. To je trenutak u kome ste uočili da vam je nešto čudno, kao da se u toj priči koji je neko ispleo oko vas ne slaže baš sve. Možda je to komentar koji vam se učinio baš čudnim. Ili pak mali ispad besa koji je trajao 5 sekundi i koji ste opravdali nečim. E, tu pobodite zastavicu i otvorite oči.

Ovaj spisak „znakova upozorenja“ je hipotetički i treba da posluži kao inspiracija. Uostalom, u narednom tekstovima pisaću naširoko i nadugačko o svim aspektima, uzrocima, posledicama, ma o svemu. I ponoviću puno puta: vi zaista imate pravo na srećnu, harmoničnu, ispunjavajuću, negujuću, zrelu, uzvraćenu i nadasve zdravu vezu. Imate pravo na mir, zadovoljstvo i spokoj. I na vama je da to i ostvarite. 

Napomena: zbog lakšeg pisanja, u tekstu ću koristiti muški rod, mada je svejedno, jednako je primenjivo i na žene.

*Sve bivše partnerke/devojke/žene su loše, psiho, neurotične, poremećene...nijedna nije valjala. ALI ti si jedina, posebna, unikatna, SAMO ti me razumeš i niko drugi. Uhhhh. Velika crvena zastavica. Odmah iz mesta. Zato što ta priča „niko me ne razume sem tebe“ ukazuje na višestuke probleme. Zapitajte se o kakvoj se osobi radi ako mu nijedna nije valjala i ako ga niko ne razume? Sve i da je genije Teslinog kalibra, on je ipak čovek i kao takav ima čitav niz osobina koje su nam svima zajedničke. By the way, nijedan patološki narcis ne voli da se priseti da je samo čovek, zato što je u samoj srži poremećaja duboko usađen osećaj sramote i stida.

*Nema prave i bliske prijatelje, već poznanike i površne veze i odnose koje održava s distance i/ili iz daleka. Ima problem da održi vezu, da se zadrži na jednom radnom mestu duže vremena, itd. 

*Odmah vam nudi pomoć i savete u vezi sa vašim izgledom, karakterom, karijerom. „Ne brini se ja ću te popraviti“. Ili pak koristi pasivnu-agresivnost pa kritiku pakuje u humor, cinizam ili neku drugu formu. „Ja to za tvoje dobro, a ti vidi šta ćeš“. „Da me stvarno voliš, ti bi mene poslušala“. Bežite od svakog ko se ponudi da mu baš vi budete „projekat“ i želi da vas edukuje, oblikuje i "poboljšava" u skladu sa njegovim ukusom, stavovima i pogledima na svet. Hvala lepo, umete to i sami, kada budete spremni, zar ne ;-)

*Kad već pominjem pasivnu agresivnost, ona je najprisutnija na početku veze, u fazi udvaranja i medenog meseca, zato što bi svaka otvorena agresivnost i konfrontacija okončale igru pre vremena, a to on ne želi. Dakle, umesto da vam direktno nešto kaže, on vam daje „signale“, nešto vam usput natukne, nagovesti, skroz izokola, pa se „ljuti“ kad vi uopšte ne kontate o čemu se radi. „Sve sam ti lepo objasnio“, reći će. A nije. Još jedan od metoda kontrole. Zbunjenost ima za cilj da vas drži na vrhovima prstiju i gura vas da igrate taj mračni ples baš kako on želi. Pravo vređanje i urušavanje samopouzdanja, kao i nasilje u svim formama dolazi kasnije.

Ako muškarac tvrdi da ima gomilu bivših koje su "ludače", vi se zapitajte ko je tu zajednički imenilac

*Ja, ja, ja, ja...Ime te igre se zove „ajmo sada da pričamo o meni“. Dešavalo mi se da ne progovorim celo veče od narcisa LOL. A spadam u pričalice i sama. I to ja, ja i opet ja traje, verujte. Uvek je na tapetu on, ili njegov posao, ili problemi s familijom ili pogađate „njega niko ne razme, samo vi“.

*Ime sledeće igre se zove „mi protiv svih“ (na to sam mislila pod onim instant mikrokosmos u prethodnom tekstu). I nadovezuje se na ono „samo ti me razumeš“ a u pod-kontekstu kaže da „veliki umovi slično misle“. „Mi misleći mora da se držimo zajedno“...“nemoj nikome da pričaš o nama, neće to razumeti, biće ljubomorni“. Tajnovitost. Sve je igra „smoke and mirrors“. Ako i nekome ispričate, šanse su da dve glave misle bolje nego jedna, propašće mu igra. Ima i podvarijanta: „budi srećna što si na spisku posebnih ljudi u mom životu, nema ih puno“.

*Ti si kriva za sve. Uvek. Ti si ta koja „ne radi dovoljno na svojim manama i uverenjima“, ti si ta koja ga je isprovocirala, „zašto se ne ugledaš malo na Miru (lupam), ona je sjajna cura“ (i time vam direktno urušava samopouzdanje i samopoštovanje). Mislim da se žene posebno ovde sapletu i unište skroz. Ako se upecate i na mikrosekund poverujete da je sve zaista samo do vas, upadate u začarani krug. Da bi povratile poljuljano samopouzdanje i samopoštovanje (koga verovatno nije ni bilo u velikoj meri i bez njega), vi pristajete na igru-radi kako kontrolor tj. narcis svira. Jurnjava za tom vrstom validacije donosi samo jad i čemer, i to obično naučimo na teži način.

Narcis iz jedne od priča koje dobro znam je sjajno koristio znanje koje je stekao u radu sa terapeutom za sjebavanje te vrste. „Ja sam radio na sebi i popravio ono što ne valja, ti treba da se baviš time zašto ti to smeta“. Ako se požalite da vas neki njegov postupak ljuti ili rastužuje odmah ide replika „ti se bavi svojim osećanjima“. Bežite odmah, lupajući se nogama u zadnjicu, od svakog ko ne pokazuje empatiju, saosećanje i ne preuzima odgovornost za svoje postupke.   

Znakova upozorenja ima još mnogo i ima vremena, pisaću još o njima. Možete da obratite pažnju na to kako tretira na primer osobe koje mu ništa ne znače, od kojih nema koristi, koje sreće usput, kao što su na primer konobari u restoranu ili slično.

Naravno da sve ovo nije lako uočiti zato što s vremena na vreme pokažu svoju „ranjivu stranu“ pa nam se učini da su bolji ljudi nego što stvarno jesu. Naravno da se same ili sami pecamo i uplićemo, kao u dečijoj igri kolariću-paniću. 

Saplićemo sebe kada igramo ulogu spasioca, onda kada bi primarno trebalo da se pozabavimo sopstvenim potrebama. Žene koje su pred razvodom ili su sveže razvedene su u posebnoj opasnosti od uletanja u neku od patoloških veza, zato što su ranjive, frustrirane i gladne svake pažnje, pa će i na mrvice da pristanu. Jedan lokalni „frajer“ mi je jednom prilikom rekao kako se specijalizovao za udate i friške raspuštenice zato što citiram „ne traže mnogo i zadovoljne su onim što im se da“.

To be continued...

Ljubav u doba narcizma-deo prvi

Uvod: Pre nekoliko godina sela sam i napisala svoje prve tekstove, savete i opaske vezane za narcizam, naravno inspirisana ličnim iskustvom. Kontam da svako buđenje i učenje uvek ima koren u ličnom iskustvu-kako kažu iskustvo je majka mudrosti? 

Kao što sam već više puta rekla ovde, psihologija je moja prva velika ljubav i izučavam i čitam svašta što mi padne pod ruku od svoje 16. godine. Ono znanje koje sam stekla, pomoglo mi je u dosta situacija (i ličnih i poslovnih) da ne „izgubim glavu“ i da pravilno imenujem i shvatim ono sa čime sam bila suočena-patološki narcizam odnosno narcistički poremećaj ličnosti (NPL). 

Kada se kaže patološki narcizam, obično se podrazumeva da postoji i zdrav narcizam, koji svi imamo u većoj ili manjoj meri.

Takođe, patološki narcizam nije samo u korenu NPL, već čini sastavni deo većine ili svih poremećaja ličnosti, koji su u stručnoj literaturi i američkom psihijatriskom „Dijagnostičkom i statističkom priručniku/DSM“ opisani kao poremećaji koji pripadaju klasteru/osi B. U nekom od kasnijih tekstova pozabaviću se deteljanije karakteristikama, to ipak nije tema za uvod :)

   

Usput, narcizam zaista nije isto što i sujeta, sebičnost, egomanija, taština, zaljubljenost tipa „sliku svoju ljubim“. Patološki narcisi ne ljube nikog, a sebe ponajmanje. To je jedna od možda najvećih zabluda-da je narcis zaljubljen u samog sebe. 
Nego, idemo po redu, da se ne zalećem. Kada sam započela ovu avanturu s blogovanjem, to sam učinila na nagovor nekolicine drugarica kojima su moji tekstovi i saveti bili inspiracija. Sve one su imale baš kao i ja iskustva sa patološkim narcizmom. Tada sam obećala da ću da sednem i da napišem niz tekstova u okviru serijala posvećenog patologiji ličnosti i porodičnim i romantičnim odnosima. Ovo je dakle, prvi u nizu.

     

Važna napomena: svi tekstovi ovde su lični i iako su bazirani na znanju i iskustvu, ja nisam stručnjak i ovi tekstovi imaju za cilj da podstaknu na razmišljanje, da budu inspiracija i da vas informišu o osnovnim stvarima. Ukoliko imate problem, ne oklevajte da odmah tražite pomoć stručnog lica. 

Drugo, ukoliko niste zaista veoma stručni ne pokušavajte da drugima „postavite dijagnozu“ i ne žurite sa lepljenjem etiketa. Čak i iskusni pshilozi i terapeuti mogu da imaju poteškoće u tom domenu, zato što je veliki izazov pravilno oceniti nečiju ličnost. Druga vrsta problema u postavljanju "dijagnoze" i klasifikaciji je manipulacija-zato što ne postoje osobe imune na manipulaciju-tu smo svi ranjivi. Ljudi koji imaju potpunu patologiju ličnosti mogu da budu zaista sjajni glumci i manipulatori. 

Pa ipak, ako vam intuicija govori da „nešto nije u redu sa slikom“, poslušajte je. Ovi tekstovi treba da vam posluže ne za „postavljanje dijagnoze“ već da vas podstaknu da prepoznate loša ponašanja, osobine i da to iskoristite za lični rast. 

Deo Prvi: Danse macabre

Ljubavna veza sa osobom koja ima patološki narcizam (bilo muškom, bilo ženskom) se na početku čini kao ostvarenje svih želja i snova i deluje previše dobro da bi bila istinita. Zapravo, početak mnogih veza sa osobama koje imaju patologiju ličnosti izgleda baš tako-bajkovito, strastveno, obara s nogu. Čini vam se kao da ste našli drugu polovinu duše. Nekog ko vas razume u potpunosti, deli vaše vrednosti, stavove, poglede na svet. Neko s kim odjednom dobijate ono što sam ja nazvala „instant mikrokosmos“ (vaše malo parče "raja" samo za vas dvoje). Šta to zapravo znači? Po čemu se to razlikuje od običnog zaljubljivanja i autentičnog slaganja i harmonije? 

Pre svega teško je u početku uočiti razliku, pogotovo ako ste se upecali. Prva crvena zastavica bi trebalo da bude intenzitet i brzina. Većina da kažem „normalnih“ veza ima jednu laganu, spontanu dinamiku i upoznavanje ide postepeno. Kod patologije, sve je ubrzano-na primer posle manje od nedelju dana dobijate izjave tipa „ti si moja srodna duša“, „volim te“ a posle svega nekoliko nedelja se dešavalo i „udaj se za mene“.

Iako se ova početna faza veze čini idiličnom i da kažem bajkovitom, uz mali oprez osoba može da uoči crvene zastavice, samo ako pažljivo sluša i obraća pažnju ne na diskurs (patološki narcisi su majstori spinovanja i verbalni ratnici), već na dela i na činjenično stanje. Odmah da vas upozorim, pažljivo slušanje u takvim okolnostima uopšte nije lako, zato što narcis baš kao i vešt mađioničar/iluzionista zna kako da preusmeri pažnju publike. Dok skontate da je sve igra tipa „dim i ogledala“ obično bude kasno, ili strada srce ili duša ili novčanik, a ponekad i sve skupa.  Da ih je tako lako provaliti, ne bi bilo toliko slomljenih srca i ispisanih stručnih knjiga sa savetima za preživljavanje i isceljivanje, zar ne?

Ipak pokušaću da ovde pribeležim neke od osnovnih odlika manipulacije u početku:

-sećate se se scene iz filma „Mi nismo anđeli“- čitala si Čarobni breg? u tim godinama? I baš ti se dopada isto mesto kao i meni, fazon...e, pa uspostavljanje bliskosti po principu sličan se sličnom raduje je prvi korak u „obrađivanju“. Narcis može da vas sretne na nekom skupu, da pripada istoj grupi kao i vi, da vas nađe preko nekog foruma ili sajta, i da koristi ono što može da nađe online o vama da vam se približi. Suvišno je reći da je internet njihovo carstvo kojim suvereno vladaju.

Uslov drugi je da vas učine slabim/slabom: odvoj žrtvu od „stada“ fazon. Da bi manipulacija uspela, kao i kasnije nasilje i zastrašivanje, narcis mora da svoju žrtvu odvoji, udalji od prijatelja, porodice i generalno je izoluje. Da bi vas osvojio (pišem u muškom rodu iako je procenat žena-narcisa skoro isti), šarmirao, pridobio i hipnotisao, potrebna mu je privatnost i odnos tête-à-tête. Obično izbegavaju izlaske gde ima vise ljudi ili veliko društvo jer tu ne mogu da kontrolišu situaciju, a kontrola im je potrebna kao kiseonik...

Nastavak sledi… 

Vodič za srećniji život-crtica na margini

u podnaslovu-Nisam namćor, keve mi :--)

U jednom od prošlih tekstova obećala sam da ću da se kratko osvrnem na afirmacije, meditacije, mantranje, self-help literaturu, inspirativne citate i sve što ima veze sa "razvojem" ličnosti. Kao astrolog i kao predavač/radioničar (rad u nevladinom sektoru i držanje raznih radionica, vežbi i predavanja) imam često priliku da sagledam ljude i ono što ih motiviše na jedan jedinstven način. Ono što sam još davno, sa dubokim žaljem zaključila je da ima dosta ljudi koji traže prečice i instant rešenja. Ako na to dodamo izbegavanje negativnih iskustava i bola, izbegavanje odgovornosti i bežanje od relanosti i činjenica, onda imamo sjajan recept za život pun razočarenja, samoobmane i iluzija.

Taj veliki raskorak između onog života koji kao "film" gledamo u svojoj glavi i onoga što se odvija oko nas, raskorak između želja i mogućnosti je izvor mnogih frustracija i zala oko nas i nama samima. U tom smislu prihvatanje je lekcija koja ima ogroman značaj za spokoj i zdravlje. 

Dakle, potrebna je ne tako mala doza realnosti, hrabrosti i suočavanja i povrh svega prihvatanja da bi smo mogli da sebe unapređujemo i menjamo. Potreban je konkretan rad u stvarnosti, postupci koji će da budu refleksija unutrašnjih spoznaja. Bez toga ne vredi mantranje. Tek onda kada ste zadovoljni sobom i u miru sa sobom i svetom, možete da u tišini shvatite pravu vrednost afirmacija, a onda vam neće biti potrebne ;-)

Rad, rad i samo rad?

Zašto afirmacije ne "rade" u većini slučajeva?

I dok rad i marljivost nisu garancija uspeha sami po sebi, svakako jesu deo osnove za uspeh i zadovoljstvo, dok "maštanje i mantranje" to svakako nisu. Verujem da nećete stići daleko ako "radite na svojim stavovima", koristite afirmacije, korigujete svoja uverenja i vizualizirate svoj uspeh, i "prevazilazite svoj ego". To su sve podvarijante bega od stvarnosti u većini slučajeva. 

Zašto to vidim kao beg i hod po liniji manjeg otpora? Pa zato što manje od 20% ljudi koji se obrate astrologu, psihologu ili bilo kome žele da rade na sebi i da nešto promene u stvarnom životu, sve ostaje na nivou pričanja i dumanja. Većina ljudi se vrti u krug, sa varijacijama na istu temu, ma koliko to izgledalo drugačije.

Posmatrajući ljude godinama, došla sam do zaključka da su jedni od osnovnih pokazatelja zdravlja (psihičkog, emocionalnog duhovnog) sposobnost da se stvari sagledavaju realno i sposobnost da se bez neke veće nelagode bude "sada i ovde". Zato što je realna procena i samoprocena indikator zdravog jastva. To jastvo, čiji je bitan deo ego, je zapravo sidro koje nas i drži u životu, prizemljene. 

O svesnosti tj. mindfulness budističkom pristupu ima dosta literature a možda i napišem zaseban blog. U svakom slučaju ima postulate koje vredi primeniti u svetu punom stresa.  

Dakle, po meni "zdrava" osoba ima svest o situaciji, o problemu, razume vezu između uzroka/postupka i posledice i svesna je efekta koje njeni postupci imaju na druge. Ovde sam namerno akcentovala zdravlje (u nedostatku bolje reči) zato što veoma često imam priliku da čujem da bi osobe koje pate od hronične depresije ili imaju ozbiljne psihičke ili duševne probleme "mogle da se promene, samo da hoće". Svest o nečemu je samo prvi korak i vara se svako ko misli da do promene može da dođe bez ozbiljnog rada, koji najčešće traje godinama, decenijama ili doživotno. U svemu tome, ego vam je potreban kao sidro koje će da bude vaša spona sa stvarnošću. 

U tom radu na sebi, prihvatanje koje sam već ranije pomenula, podrazumeva da integrišete sve aspekte svog bića u jednu celinu, i mrak i svetlo, jer samo takvi, celoviti možete biti u pravom saglasju sa sobom i svetom, što je po mnogima i cilj i vrhunac egzistencije. 
Uostalom i reč ISCELJENJE podrazumeva da nešto učinimo celim, zar ne?

Moral of the story is?

Nije mi želja da zapodenem raspravu o religijskim i filozofskim pravcima koja "propovedaju" oslobađanje od ega, transcedenciju i meditaciju kao modus vivendi, već želim da podvučem da bi, bez obzira na put kojim krenete i na metodu koju odaberete, bilo poželjno da se zadržite na realizmu i da negujete kritičan stav prema svemu što pročitate, vidite, spoznate. Pitajte, propitujte, sumnjajte, kritikujte. Zdrav razum i ego su nam dati s razlogom. I dok to ne ozdravite i ne ojačate, nema ni transcedencije. Prosto. 

Vladeta Jerotić: “Treba uopšte biti vrlo oprezan prema nekritičkom prihvatanju nekih naizgled jasnih prostih i logičnih koncepcija koje se odnose na duboka pitanja života, o kojima ljudi intenzivno razmišljaju već hiljadama godina, a koje upravo u našem dobu milioni ljudi uzimaju kao konačne i dozrele mudrosti posle kojih više nema šta da se razmišlja ili sumnja”.

Čuvajte se raznih lajf koučova*, trenera, iscelitelja koji kroz kvazi naučni/šarlatanski pristup koriste magične izdraze poput kvantni, integrativni, zasnovan na naučnim otkrićima i na fizici, zato što su to marketinški trikovi veštih prodavaca magle koji pokušavaju da pristupu koji zastupaju daju nekakvu validnost. Ima naravno puno toga što je autentično i dobro, ali je na žalost mnogo više onih koji bi da se lepo okoriste tuđim nesrećama i bolestima. 

Istina je sledeća: živimo u uzbudljivom vremenu gde se nauka razvija brže nego ikada, gde stare teorije padaju u vodu, a pojavljuju se neke nove. Nauka stalno pomera granice i demantuje samu sebe. Imamo još dug put pred nama, zato što nismo u stanju da spoznamo sve aspekte funkcionisanja ljudskog tela, psihe i duše, a kamo li nešto drugo. I da ne bi ste lutali u tom moru informacija koje postoje, vratite se sebi i potražite sreću u sebi. 

Evo citata čika Duška umesto zaključka: Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide...

*Edit: Za one koji znaju engleski, evo recimo jednog linka koji malo bolje objašnjava šta je to koučing u zapadnom svetu, koliko se tu novca vrti i koje su koristi koje kompanije vide od toga.
 Moja osnovna zamerka raznoraznim priučenim koučovima je to što se uglavnom radi o osobama kojima nedostaju godine obrazovanja koje imaju psihoterapeuti, psihijatri i svi koji se ozbiljno bave psihom (to se odnosi na recimo na godine usavršavanja posle stečenog akademskog zvanja koje je relevantno). To što se kriju iza toga da rade sa "zdravom populacijom" je smešan izgovor kojim pokrivaju neznanje i nedostatak pravih akreditacija. Uostalom ta oblast i nije toliko striktno regulisana, tako da osobe koje završe nekakve kurseve i radionice krenu da se time bave...Imam još dosta toga da kažem na tu temu, ali ne bih da smaram :)

Top 10 life coaching myths

Things life coaches wont tell you