Vodič za srećniji život – deo drugi

Ako želite uspeh mislite negativno!

U prethodnom postu pisala sam o pozitivnoj psihologiji i o tome zašto nisam pristalica tog pogleda na svet. U proteklih nekoliko godina, kao zdrava opozicija psihološkoj školi „pozitivizma“, javili su se mnogi psiholozi, društvenjaci i istraživači koji smatraju da je „pozitivizam“ zapravo neefikasan, da dovodi do finansijskih i poslovnih kriza i da se ne bavi ozbiljnim uzrocima, već nastoji da „preskoči“ negativnosti.

Ima i onih autora čije knjige izgledaju kao oda pesimizmu i negativnosti i koji čak ohrabruju negativizam u malim dozama. Oni pak tvrde da pesimisti žive duže :D (pozivaju se na studije Američke psihološke asocijacije, nemačkog univerziteta, itd.). Na primer, profesorka Džuli Norin, koja je i autor knjige „Moć negativnog razmišljanja“, savetuje da ljudi prilikom razmišljanja o nekom problemu zamisle najgori mogući scenario i da se u skladu s tim pripreme za svaki slučaj; ovaj pristup je nazvan „defanzivni pesimizam“.

Nije začuđujuće to što smo preplavljeni šund litetarurom, poput čuvene knjige „Tajna“ koja na veoma površan način eksploatiše postulate (pozitivne) psihologije i tradicionalnog budizma, da imenujem samo neke od ideja koje su po meni „pokrali“. Norin, Erinrajk i drugi smatraju da se „pozitivizam“, pogotovo u korporativnoj kulturi javio kao odgovor na nesigurnost koja je zavladala u poslovnom svetu. Da bi umanjili anksioznost kod zaposlenih, kompanije su počele su da uvode seminare i da dovode motivacione govornike, a krajnji cilj je bio povećanje produktivnosti na radnom mestu i lakše upravljanje ljudskim resursima u situaciji gde zaposleni može da bude otpušten svakog časa, bez obzira na to koliko vredno i marljivo radi. 

Norin smatra da sva ta priča o sreći zapravo urušava sposobnost ljudi da se nose sa nevoljama koje će neminovno da se pojave u životu pre ili kasnije, kao i da izaziva veći osećaj krivice od onog koji je neophodan za zdrav stav o odgovornosti. Ima istaživača koji tvrde da su povećana stopa razvoda i urušavanje tržišta nekretnina u SAD-u direktno povezani sa opsednutošću pozitivnim razmišljanjem i preteranim optimizmom.

Da ne gušim previše, iako postoje kredibilna istaživanja koja pokazuju da negativno razmišljanje uzrokuje stres, anksioznost, depresiju i utiče na opšte stanje organizma, pesimizam i negativnost u zdravim dozama zapravo pomažu da se zadrži zdrava ravnoteža. 
Po mom mišljenju ne postoji magični recept, niti neka tajna veza između optimizma i pesimizma i pravih realnih rezultata u životu. Ono što je bitno dok radite na sebi, svojoj duhovnosti i opštem stanju (fizičkom, mentalnom, emocionlanom, duhovnom, materijalnom...) je da ne gubite iz vida stvarnu perspektivu i realnost. Većina ljudi sa kojima razgovaram, pa i ja sama, često precenjuju pozitivne ishode a umanjuju mogućnost dešavanja negativnih. Iako beskrajno volim zen-budizam i praktikujem ga godinama, to ne znači da mi stopala neće biti čvrsto uzemljena.

Beleška na margini:

Razlozi zašto se ljudi generalno obraćaju astrologu za savet su razni, ali uglavnom spadaju u neku od sledećih kategorija: strah od budućnosti, strah od uspeha/neuspeha, nezadovoljstvo, nestrpljenje, radoznalost... I svim mojim klijentima je zajedničko to što pokušavaju da predvide okolnosti života. Ono u fazonu kada bi čovek znao gde će da padne on bi seo. Ali, ma koliko „zvezde“ mogu da naznače pravac u kome se kreće priča i da opišu ram za sliku, sadržaj te slike zavisi od vas samih.

Imala sam jednu klijentkinju koja me je svake godine pitala kada će da se razvede, tražila mi je da joj radim godišnje horoskope, direkcije i tranzite nekoliko godina za redom. Koliko mi je poznato i dalje je braku (deset godina kasnije) i pored toga što je svesna mnogo toga i pored toga što smo puno puta ozbiljno pričale i analizirale njenu situaciju. Ona je pobornik pozitivne psihologije, meditira, bavi se jogom, ali čini mi se da je od silnog vežbanja i rada na sebi zaboravila onu čuvenu maksimu: kako spolja, tako i iznutra, kako gore, tako i dole. U prevodu, sve je to lepo, ali ništa dok se ne zasuču rukavi :D Imam more drugih primera iz prakse, koji su me naučili da se život može živeti na hiljadu i jedan način, bez nekih opštih mesta i univerzalnih formula za sreću. Možete da živite kao kometa, brzo i da brzo sagorite ili pak da životarite i tavorite sakriveni od svih izazova. Izbor je uvek i samo vaš.

Vodič za srećniji život-deo prvi

Kada je pozitivna psihologija zapravo negativna?

Već godinama imam ambivalentan stav prema pozitivnoj psihologiji i prema načinu na koji tretira ljudsku egzistenciju. O tome koliko je postala popularna u protekloj deceniji, suvišno je govoriti. Ukucajte positive psychology na google-u i sigurna sam da ćete imati na milione rezultata. Ako pogledate police u knjižari, videćete na desetine i stotine naslova koji su posvećeni potrazi za smislenom i srećnom egzistencijom. Živimo u svetu gde se promene dešavaju brzo i gde je tempo života brz, nesigurnost izražena; površna jurnjava za ispunjenjem (pa čak i instant gratifikacijom!) je postala imperativ, a pozitivna psihologija je zapravo prerasla u vodeći alat za postizanje zadovoljstva. (U nekom od narednih blogova pisaću više o ulozi emocija i značaju negativnih emocija i iskustava za naše zdravlje i ravnotežu). 

Kada kažem pozitivna psihologija, ovde mislim na naučni pristup, a ne na raznorazne afirmacije i slogane i duhovne poruke kojima je internet preplavljen. O njima ću neki drugi put, mada mi podjednako idu na živce, prosto zato što mi je feed svugde zatrpan citatima i inspirativnim porukama koje nemaju efekta LOL. 

Ovde takođe ne mislim na hiljade naslova koje možete naći a koji su vezani za samopomoć i popularnu psihologiju (hiljadu i jedan način na koje možete biti lepši, uspešniji, srećniji, rešiti sve svoje probleme, voleti više, kvalitetnije, bolje...). Ne znam za vas, ali u poplavi „new age“ lekova i vodiča za srećniji i ispunjeniji život, mislim da se malo ko snalazi u potpunosti. Sva ta hiperprodukcija „mudrosti“ čini da se svi osećamo pomalo pogubljeno. Hvala Opri Vinfri na njenom neumornom doprinosu (naravno da sam cinična) i popularizaciji svega i svačega što ja zovem „boza-limunada“ pristup životu. 

Dakle, da se vratim na temu, na razne terapeute za sreću i prevazilaženje loših okolnosti i na moja ambivaletna osećanja prema tom pristupu (koji mi se često čini razvedenim od stvarnosti i od zdravog razuma). U opisivanju ovog pristupa često se koristi formulacija „evidence-based“ odnosno zasnovano na dokazima, mada validnost mnogih studija ostaje upitna a i retko ko navodi na koje se to studije pozivaju, osim što kažu da ih ima mnogo. U suštini, mislim da ova „nauka“ ima još dug put pred sobom, uprkos pokušajima da se uz pomoć imitiranja istraživačkih metoda drugih nauka, najčešće prirodnih (pozivanje na matematiku i statistiku) dokaže nešto, ali to je jedna duga priča za neko drugo mesto i prevazilazi okvire bloga. 

Rečenice koje se najčešće koriste prilikom opisivanja ovog pristupa glase na primer ovako: „delikatna umetnost potrege za srećom“, „razvijaju se uverenja koja u najbržem vremenskom roku podstiču napredak i uz pomoć moćnih tehnika održavaju ostvareni uspeh dugoročno“, „to je studija o tome šta čini život vrednim življenja“, itd. Osim što na prvu loptu meni ovo izgleda kao sjajan marketinški slogan za prodavanje magle, čini mi se da samo doprinosi opštoj zbunjenosti.

U narednim tekstovima baviću se i velikim pitanjima, pa i time šta je to što nas odista čini srećnima i čini da život bude vredan življenja, i koristiću se različitim pristupima i školama mišljenja, ne nužno isključivo psihološkim, već i drugim. Za sada, stojim iza toga da je prvi korak od sedam milja zasnovan na iskrenosti i realnoj proceni, kako sebe samih tako i sveta oko nas, što nije lako, niti su ljudi tome skloni. Najveća lekcija u svemu ovome je pre svega prihvatanje i negovanje realizma. Ili kako ima običaj da kaže jedan moj drugar: ne možeš da prefarbaš auto ako ne skineš prvo rđu, a za to je potreban trud i vreme.

Jedna od premisa koju gurui pozitivne psihologije besomučno promovišu je to da su zadovoljstvo, sreća i ispunjenost na dohvat ruke ako vežbamo svaki dan i primenjujemo xz metodu koju oni preporučuju ili to da zadovoljstvo i ispunjenost nisu povezani sa finansijama i statusom (pozivaju se na brojna istraživanja koja taj stav podržavaju) i da je sve u našoj glavi odnosno srcu. Da li je to baš tako? Hoće li negativne stvari i pojave nestati ako mantram svaki dan i „radim na svojim emocijama“? 

Trenutno mi pada na pamet RSA clip, koji prati kritiku Barbare Erinrajk (Barbara Ehrenreich). Primer koji Barbara Erinrajk navodi u svojim kritikama pozitivnog pristupa je sledeći: kada osoba ostane bez posla, veoma često dobija savet da „mora da bude pozitivan/na“, da „promenji svoje stavove i da radi na svojim emocijama“ et voila, posao će doći. Ili još bolje, svi vas tapšu po ramenu i teše u fazonu "sve je to iskustvo" i "sve su to prilike za rast".Ili pak kada se osoba razboli, pogotovo ako je u pitanju teška bolest, kreće bombardovanje dobronamernim savetima zasnovanim na nekoj od pozitivnih škola, jer ako „zamislimo da će sve biti u redu“ onda će verovatno i biti. Barbara je to pretočila u naslov svoje knjige „Smile or die“ (smej se ili umri). Po mom iskustvu, to je samo kašika šećera uz koju je lakše progutati gorak lek i privremeni fiks za problem. 

Ali, osim što čini da se lepše osećamo na trenutak i da osećaj užasa koji se najčešće javlja u stomaku nestane na trenutak, dugoročno gledano nema efekta, bez ozbiljnog rada i truda. Ako promenim emocije ili stav, to ne znači da ću skinuti sve ove kilograme koji su se nagomilali, zar ne? Ako postanem emocionalno pismenija osoba, počnem da volim sebe i svoje telo-takvo kakvo jeste, vežbam da budem prosvetljenija i ljubaznija prema sebi i drugima, sve je to cool, ali mi neće pomoći da smršam. Samo rad, znoj, krv i suze hoće :) Šalu na stranu, u ovoj epidemiji optimizma i prosvetljene duhovnosti najveći ceh je platio zdrav razum i kritički pristup. 

U celoj toj priči o preuzimanju odgovornosti za svoj život, emocije, stavove i vežbanju „sreće“, veliki deo „krivice“ bude svaljen na malog čoveka, što je, složićete se preveliki teret. 

Mislim da je za uvod u temu, dosta, nastavak sledi.

Veliki pozdrav od mene i Cakane:

Povratak otpisanih

Nije me bilo dugo na blogu, po mom mišljenju, predugo. Poslovne i druge obaveze su me odvukle na neku drugu stranu i nije mi ostajalo previše energije da se vratim svojoj prvoj ljubavi, pisanju. 

U stvari, imam dosta tektova koje sam pisala u međuvremenu, ali ih eto nisam objavljivala. Sada planiram da ih malo prilagodim, jer su pisani za knjigu i da krenem redom. Ovaj blog je i bio zamišljen kao dopuna radu sa klijentima i poznanicima, koji dođu na astro konsultacije, a dobiju više nego što su tražili :-)

Hvala vam na strpljenju, hvala svima koji su se raspitivali kada će neki novi tekst da bude objavljen, evo da vam mahnem u prolazu i da se javim da sam ponovo tu. Glavna tema sledećih nekoliko tekstova je i dalje ljubav, zato što je većina pitanja koje dobijam vezana za ljubavne odnose, izbora partnera/partnerke, problema u odnosima, itd. 

Ljubac!