Ljubav u doba narcizma, deo peti: A šta kada je kraj?

Sizifovska ljubav

Ovo je peti u nizu tekstova posvećenih onima kojima su u bilo kojoj vrsti veze sa osobama kod kojih je patološki narcizam veoma izražen.

Od kako sam krenula da blogujem o narcizmu, dobila sam dosta povratnih informacija, ali i puno pitanja koja su se odnosila na raskide i razvode sa narcisima. Mislim da je više nego jasno da u takvim vezama ne postoji nastavak i „happily ever after“, već sizifovski posao i uzaludno pokušavanje da se „stigne“ do „zelene grane“ u vezi.

U ranijim tekstovima sam pisala o osnovnim fazama veza sa narcisima- idealizaciji, devaluaciji i neminovnom kraju, samo je pitanje koliko je ko spreman i voljan da trpi. Iako je svaka veza priča za sebe, postoje određeni aksiomi odnosno opšta mesta koja su zajednička svim tim patološkim vezama: patološki narcis nije sposoban da voli ni sebe ni druge. Prosto je tako. To bi trebalo da bude vaša mantra, ukoliko već nije. 

Oni ne vode računa o vašim potrebama, niti ih preterano interesujete, osim kada je to u njihovom interesu odnosno onda kada je to u skopu zadovoljavanja njegovih/njenih potreba. Za svakog patološkog narcisa partneri tj. partnerke su puki objekti u dve dimenzije. Nema davanja, već nezajažljivog uzimanja svaga onoga što misle da im s pravom pripada.

Povrh toga narcisi nisu sposobni da integrišu negativne i pozitivne osobine; i sebe i druge doživljavaju na jedan nerealan način (doživljaj objekta). Ili idealizuju ili devaluiraju. Sredine skoro i da nema.

Kod narcisa su tipične velike oscilacije i u doživljaju njih samih: ili sebe vide kao superiorne i posebne, kao elitu u svakom smislu ili idu u ekstrem: „ja ne vredim ništa“ i preplavljuje ih osećaj stida i inferiornosti. Kada dožive narcističku povredu ili dožive otkaz ili razvod a to nisu očekivali, često padaju u depresiju i to je skoro jedini trenutak kada se javljaju terapeutu. Smrt roditelja je takođe veliki udarac za njih, bez obzira na odnos sa tim roditeljem. Osim što je taj prostor za terapeutsku intervenciju skučen i vremenski ograničen, jedino što terapeut realno može je da zalepi delove lažnog selfa i da pomogne da se izmene maladaptivni mehanizmi odnosno da se urade kozmetičke korekcije koje su usmerene na poboljšanje kvaliteta života. Mnogi narcisi se ne vraćaju na terapiju, čim malo stanu na noge. 

Bračna terapija je skoro po pravilu osuđena na propast, zato što se svodi na igre moći, bez iskrene želje da bude bolje.  

Veza s patološkim narcisom je puna drame, uspona i padova, haosa, čestih i ekstremnih smena emocija, oscilacije su takođe velike, čas vruće-čas Sibir hladno, prekidi, mirenja, život na klackalici. I sve to ekstremno iscrpljuje i izluđuje  i porodicu, i prijatelje, saradnike i partnere, koji sagore usled takvog impulsivnog i nekontrolisanog ponašanja narcisa. O zastrašujućem gnevu i pravljenju scena sam već pisala.

Kada se partner ili partnerka jave terapeutu, veoma često moraju da prođu tretman koji je sličan onom namenjenom osobama koje pate od posttraumatskog stres sindroma, zato što su u stvari prošli svakojako zlostavljanje.  

Kao i svakom zlostavljačkom odnosu, žrtva očekuje, svesno ili ne, da počinilac prizna grešku, odnosno da uvidi da je naneo štetu. A svako negiranje štete je zapravo dvostruka povreda. 

Međutim, istini za ljubav, narcisi su istinski nesposobni za tu vrstu uvida i za kasnije žaljenje, kajanje i saosećanje. Štaviše, nesposobni su da oproste u većini slučajeva, i mogu da godinama u sebi nose mržnju i da neguju osvetoljubivost. Maligni narcisi su ozloglašena zlopamtila čiji je potencijal za destruktivnost veliki. Po Kernbergu, takva vrsta mržnje dolazi kao posledica cepanja, odnosno nemogućnosti da se integrišu pozitivne i negativne osobine kod selfa. U engleskoj literaturi ova pojava je poznatija kao splitting.

U većini slučajeva, kada imate posla s malignim, patološkim narcisom, to vam je kao da ste u vezi sa malim detetom, koje baš kao i svako dete uzrasta od 3 do 5 godina misli da ima pravo na sve, mašta da je omnipotentno, nema svest o granicama, prag tolerancije je nizak-pogotovo prag tolerancije frustracije a zavist je velika. Samo za raziku od malog deteta, šteta koju odrasli narcisi mogu da nanesu, fizička, emotivna, materijalna i psihička, uopšte nije mala niti je za potcenjivanje. U ovom i sledećim tekstovima ću da često podvlačim upravo tu osvetoljubivu komponentu kod narcisa, zato što ona dolazi do izražaja baš tokom raskida i razvoda, pa i u kasnijim fazama. Nije gotovo kada vi mislite da je gotovo, već kada narcis digne ruke, zato što je našao novu igračku ili kada je izgubio/la interesovanje.

Nedostatak svesti o posledicama sopstvenog ponašanja i procep između mogućnosti da se prašta i sebi i drugima su osnovne odlike teške patologije ličnosti. Već sam ranije pominjala da u osnovi narcističke ličnosti leži upravo preterano osećanje stida i sramote, s kojima narcis nije u stanju da se suoči i izbori na pozitivan i zdrav način. Upravo zbog toga, osobe koje pate od nekog od poremećaja ličnosti ne žele da snose odgovornost za štetu koju nanose iako intelektualno razlikuju dobro i zlo.

Još bih napomenula pitanje vernosti u ljubavnoj vezi i braku sa narcisom. Pokazalo se nebrojeno puta da narcisi sede na više stolica i da vode dvostruke i višestruke živote. Harem postoji, pa makar bio i virtuelan, ali je tu. 

Značajan procenat osoba koje imaju izraženu, patološku narcističku strukturu ličnosti pate od patološke zavisnosti od seksa i od pornografije.

Zapravo, kod patološkog narcizma postoji čitav niz zavisnosti i opsesivnih i kompulzivnih ponašanja, koja su individualna tj. razlikuju se od osobe do osobe. Alkoholizam, kockanje, seks, jurenje uzbuđenja i slično su samo neke od pojava koje mogu biti prisutne. Skoro po pravilu imaju „drugarice i drugare“ sa kojima održavaju paralelne veze i koji im služe kao alternativni izvor narcističke hrane tj. „supply“.

Narcisi se ne odriču svoje slobode, autnomije i svojih prava, ali će zato vrlo rado da ograniče tuđa i po prirodi spadaju u kontrolore, kao što sam već pisala u ranijim tekstovima.

Ova mini-rekapitulacija i sumiranje služe kao uvod u složenu temu raskida sa narcisom. Pa da vidimo, da li je gotovo kada vi mislite da je gotovo?

End game

Ajde da krenem od najlakše situacije, a to je ona u kojoj je narcis taj koji prekida (ljubavni) odnos. Osim što sam i sama prošla kroz sličnu situaciju, ne tako mali broj puta sam dobila pozive i poruke i molbe da se uradi horoskop upravo nakon raskida. To je zbog toga što kraj dolazi neočekivano za „zdravog“ partnera, iako je odnos u tom trenutku sigurno bio loš duže vremena. Često se dešava da je takav kraj, osim što je iznenadan, i bez ikakvog objašnjenja. Silent treatment. 

Kada kažem da je kraj neočekivan za partnera, pogotovo za žene, to je zato što se žene previše trude da odnos vrate u onu fazu „idealizacije“ i daju sve od sebe da udovolje narcisu. I upravo onog trenutka kada pokažu koliko vole i koliko su spremne da udovolje, budu skinute s pijedestala i na kraju bivaju „odbačene“.

Prvu fazu zatečenosti i zbunjenosti i tuge mogu da zamene normalne faze tugovanja, mada u ne tako malom broju slučajeva oporavak od veze s narcisom traje duže i ima svoje specifičnosti.  Upravo takav nagli odlazak je deo taktike gde narcis pokazuje svoju zamišljenu omnipotenciju i kontrolu. Narcis napušta prvi u strahu da on sam ne bude napušten.

Nemojte da jurite za narcisom i da tražite objašnjenja. Prvo, nećete dobiti ono što vam je potrebno, drugo rizikujete da sebe dodatno unizite i treće ne trebaju vam otrovne veze i osobe u životu.

Ono što sprečava „zdravog“ partnera da ide dalje nakon raskida su određena uverenja i životni scenario. Međutim, kao što vam uvek naglašavam, vi imate moć da sebi pomognete tako što ćete da menjate svoje reakcije i načine na koji reagujete, uverenja i scenario.

Budite srećni zato što je narcis sam otišao/la bez okretanja, ma slavite taj dan! Kao što ćemo videti u narednim tekstovima, upravo zato što su zlopamtila i osvetoljubivi, narcisi umeju da prave pakao oko sebe i da seju seme razdora i destrukcije na svakom koraku. Nema ga više? Otišao je zauvek? Odlično!

Nemojte da oklevate ako vam je potrebna stručna pomoć i podrška prijatelja, ako vam je teško ili ste bili zlostavljani na bilo koji način, obavezno se obratite stručnjaku, bilo terapeutu ili psihijatru koji je specijalizovao takve teme. 

Ovo poslednje vam naglašavam zato što na žalost ima dosta diplomiranih psihologa koji ne razumeju razarajuću moć veze sa osobom koja ima poremećaj ličnosti i zapravo obični terapeuti ne rade sa takvom populacijom, bar ne svesno. Moj savet vam je da se obratite nekome ko ima višegodišnje iskustvo iz te oblasti.

Vežbajte prihvatanje i integrisanje. Prihvatite sebe, svoja uverenja i osećanja, baš takve kakvi jesu, bez unutrašnjeg kritičara. Potpuno prihvatanje nije isto što i slaganje i mirenje, naprotiv. Prihvatanje je jedan od najbitnijih alata koji su vam potrebni za psihički i duhovni rast, o čemu će biti reči u nekom od narednih tekstova. Prihvatite sve faze preboljevanja i ići će lakše. A jednog dana, uz malo  sreće i truda, imaćete pored sebe pravog autentičnog partnera tj. partnerku i život koji vredi živeti.

Is it over when it's over?

I jedna napomena, nije retkost da se narcisi vrate „na mesto zločina“ odnosno da pokušaju da ponovo uspostave vezu sa vama, ponekad i godinama nakon raskida. Međutim, vraćaju se onda kada se nalaze u lošoj situaciji pa im je potreban „fiks“ i doza divljenja i pažnje. Čak i negativna pažnja je za njega/nju pažnja i znak da je ostavio trag u vašem životu. Savetujem vam da narcisa stavite na ignore. Potpuno.

Narcis će da u svojoj glavi taj povratak vama nakon oštre devaluacije magično opravda, naći će već neki razlog da mu ponovo budete interesantni. Na primer „nije ona bila toliko naporna, to je zato što me je obožavala...“ ili nešto u tom smislu. 

Ja vam savetujem trajan prekid svakog kontakta, bez osvrtanja, prosto zato što ćete sebe da poštedite muka. „Šta ako razmišljanje“-to vam je najveći neprijatelj.

Sva ta preispitivanja su normalna i očekivana ali takođe nemaju efekta. Da li me je ikada voleo? Da li sam mu išta značila? Da li je sve bila laž? Da li mu/joj nedostajem.... sva ova pitanja sam imala priliku da čujem nebrojeno puta do sada. Međutim, za razliku od običnih raskida, oporavak od razlaza s narcisom nije ni slučajno lagan, ako ništa drugo zbog količine otrova koji ostave u našem polju (psihi, duši, telu). Bilo je trenutaka kada sam mogla da takve tragove skoro pa „vidim“, kao crnu mrlju u nečijem polju.

Takođe razmišljanja tipa „da li jeste ili nije narcis“, „možda je klasičan drkadžija ili kučka“, to vam je sve višak i po meni ne bi trebalo da se zamarate takvim kontemplacijama i analizama. Već sam napomenula da se zna ko postavlja dijagnoze-stručnjaci. 

Vama bi bottom line trebalo da bude podvlačenje crte i kvalitet veze: ili ide ili ne ide, ili vam prevagu odnosi pozitivno ili negativno. Sve ostale nijanse su životarenje, bar ja to tako vidim. Na žalost previše žena koje poznajem, a tu ubrajam i sebe, voli da secira i analizira sve do bola, a stvari su u većini slučajeva mnogo jednostavnije. He's just not that into you (or himself/herself in this case).

Ako ste u vezi sa nekim ko ima patologiju ličnosti ili je patološki narcis, a niste sigurni šta se dešava i da li bi trebalo da raskinete, moja vam je preporuka da počnete da vodite dnevnik. To je zato što vas narcis pravi ludom/ludim i toliko spinuje i siluje stvarnost da ne znate šta se zapravo desilo i kada. Nemojte da ćutite i trpite, poverite se nekome, potražite pomoć. Pravite strategije i postupajte mudro. Ako ne znate kako da nađete izlaz, pitajte za pomoć na sve strane. Ko će da se bori za vas, ako ne vi?

Nastaviće se....Sledi tekst o razvodu od narcisa, starateljstvu nad decom i o tome kako odgajati zdravu decu nakon razvoda... 

A može i ovako :)