Intermezzo

Dragi moji,

Znam da  me nije bilo nekoliko meseci, ali zaista nisam imala vremena za sve.

Ove sedmice okačiću nekoliko novih tekstova, pošto sada već mogu da odahnem, a i više nisam u zombi stanju u kome sam bila proteklih nedelja. Četiri ispita i isto toliko kolokvijuma plus istraživački projekat i sve to sabijeno u 6 nedelja je mnogo. Ali ne žalim se :-P  

Bila sam rasprodata i trčala sam između puno sitnih obaveza. Mojih 20 godina od mature, mala matura starijeg sina, malo matursko veče, upis u srednju, moji kolokvijumi i ispiti i rad na projektu, posao-kuća-deca-pas-prijatelji-kafenisanje :-)

Sve smo uspeli da uradimo kako smo i želeli, i stariji sin i ja, tu smo negde, na više od 94% uspešnosti :D

Hvala vam svima na podrsci, znači. Uz malo sreće i mnogo više truda, trebalo bi da konačno diplomiram sledeće godine, a ovo pišem da bih vam rekla, pogotovo ženama, da nikada nije kasno da sledite vaše snove. Nije lako, pogotovo u ovim godinama i okolnostima, ali svaki korak vredi. 

Ljubim vas  i kuckamo se!