Razvod u doba narcizma

„Osećam se kao najveća glupača. Ne mogu sebi da oprostim, ne znam gde su mi oči bile. Od malena mi govore da sam lepa i pametna, a ja na osnovu mog propalog braka sa N. to ne vidim. Trebalo je da znam. Znaci upozorenja, o Bože, bilo ih je na desetine, vidim ih jasno sada. Iz ove perspektive, dva propala braka i puno veza su pokušavali da mi kažu nešto. Nemoj pogrešno da me shvatiš, puno ljudi se razvodi, evo ja po prvi put, i ne mislim da su loši automatski zato što se razvode. Ali ako imaš trag „leševa“ iza sebe, eeee, to nisam na vreme videla. To što mi je govorio da su sve njegove bivše bile labilne, ludače i glupače koje ga nisu razumele je trebalo da mi bude ogroman znak. Nije. Ja sam se primila glupača na onaj deo gde on meni govori da sam posebna, da sam njegva srodna duša koju je tražio na tri kontinenta. Sećaš se kako mi je bilo divno na početku? Onda kad smo putovali u Italiju? Pa izlasci i večere. 

Recitovao mi je stihove i govorio o svojim velikim idejama i planovima. Ja, k’o prava ćurka, gutala sam svaku njegovu reč kao da je otkrovenje. A onda su usledile prve neprijatnosti. Znao je da se iz čista mira brecne za sitnicu, da me ošine pogledom besno, kao da sam napravila neoprostivi gaf. Počeo je kontroliše sve aspekte mog života. Neprimetno. Kako nisam primetila da je kontrolor? A, pa znaš onu čuvenu analogiju sa kuvanjem žabe, e tako je i on mene lagano kuvao, mic-po-mic, dok nismo došli do toga da mi kontroliše šta kupujem, kuvam, kada jedem, koliko jedem. Nisu mu se dopadale moje prijateljice, govorio je da su one ispod mene. Okretao je članove moje poredice jedne protiv drugih. Gledao da me odvoji od svih. Mislila sam kada se M. rodila da će se nešto promeniti. Postao je čudovište preko noći. Znao je lomi po kući u naletu besa. Mene je optuživao za svoje propale poslovne planove i prilike. Govorio mi je da ga vučem na dno, da sam  mu kamen oko vrata. Satima bi sedeo za računarom u svojoj sobi i besomučno kuckao. Sramota me da ti priznam, ali dešavalo se da ne dođe kući cele noći. Uzimao mi je celu platu. I sada kada sam konačno skupila hrabrost da se razvedem, preti mi da će mi uzeti starateljstvo nad M. Vratila sam se kod mojih i planiram da se obratim nekome za pomoć. Izgledam kao avet, nemam ni 40 kila sa sve krevetom, ne spavam noćima. M. ima samo dve godine ali me plaši kako ću da podižem dete s njim. Je’l znaš nekog ko zna i ume da mi pomogne u ovoj propaloj zemlji?“.

Ovo je izmišljena ispovest, međutim rečenice nisu, čula sam ih od mojih poznanica i drugarica u periodu razlaza tj. razvoda od patoloških narcisa i visoko konfliktnih ličnosti i zlostavljača. Neke su trpele batine, neke alkoholozam, neke kockare, a sve su trepele razne oblike zlostavljanja.

Šta je zajedničko narcisima i njihovim žrtvama? Pa to što traže potvrdu sopstvene vrednosti odnosno validaciju od drugih. „Kaži mi koliko vredim, pokaži mi da sam vredan ljubavi, pokaži mi da sam dobra devojka“ i slične poruke. I upravo je ta potreba za validacijom lepak koji drži žrtvu zalepljenom u jednom takvom odnosu. Zato što kad uložimo toliko energije, vremena, ljubavi, novca i svačega u jedan odnos teško nam je da priznamo poraz. Umesto toga zapnemo još više vođeni iracionalnim uverenjem da će nešto da bude bolje, ako se još više potrudimo. To zlostavljači znaju i obilato koriste. U tom procesu žrtve izgube samopoštovanje i identitet, a onda i sve ostalo. Vratiti se nazad nije ni lako ni jednostavno. To je proces koji može da traje dugo, ali je i nagrada veća.

Ako ste sve ovo već prošli i izašli na svetlost dana, čestitajte sebi, vi ste istinski jaka i vredna osoba.

Razvod od narcisa

Svi znamo da su razvodi u samom vrhu tabele najstresnijih događaja u životu neke osobe. Nijedan razvod nije prijatan, čak i kada je sporazuman i „prijateljski“. Ako imate zajedničku decu, izazovi i problemi nikada ne nestaju, ma kakav da je kvalitet vašeg odnosa i komunikacije sa bivšim supružnikom.

I bivši suprug i ja smo uložili duplo više energije i truda da komuniciramo uljudno i konstruktivno zbog interesa dece posle razvoda, nego tokom braka. Ali rezultat je tu, i dečija dobrobit nam je oboma na prvom mestu. Ovo oboma podvlačim. Džabe je sav trud, ako je jednostran. 

U jednom običnom razvodu cilj bi trebalo da bude dogovorno roditeljstvo zarad podizanja srećne dece. To bih svakome preporučila kao cilj, a ego, sujeta i ostalo...pa to morate da spakujete u džep i da vežbate postizanje kompromisa i duboko disanje. I kad ne uspe svaki put, a sigurno neće, nije kraj sveta. Reset pa „ajmo Jovo nanovo“. J

A šta kad se razvodite od osobe koja ima patološki poremećaj ličnosti? Zavisi od slučaja do slučaja. Ako imate tu sreću da se narcis sam okrenuo i otišao/la i nemate zajedničku decu, onda je prekid svakog kontakta mnogo lakše napraviti i primeniti.

Međutim, ako postoje deca, i ako ste vi inicijator razvoda, postoji izvesna doza verovatnoće da će narcis da se sveti. Ako ništa drugo maštaće o tome kako će da vas natera da zažalite. Pretiće vam. Pokušaće da vas zastraši i da nastavi da vas kontroliše. Blatiće vas na svakom koraku. Ako pripada ranjivom tipu narcisa, maestralno će igrati ulogu ranjenog oca koga je kučka odvojila od deteta ili dece. Pokušaće da vas maltretira preko posrednika (abuse by proxy). Ako dete ide u vrtić, i tamo će da igra ulogu brižnog oca. Neće vam biti lako da se odbranite i postoji rizik da ako planete i regujete preterano emotivno vi ispadnete ludi. Pokušaće da prati vaše kretanje, mailove, pozive, štagod.

Nije mi cilj da podstaknem nečiju paranoičnost, već da vas upozorim na vreme, za ne daj bože, zato što su gore opisane situacije na žalost česte u stvarnom svetu a o njima se ne govori. Sve što ovde pišem, pišem zato što sam čula od osoba koje poznajem uživo. Pišem i zato što i dalje postoji strašna zavera tišine o zlostavljanju u našem društvu i sem senzacionalističkog i petparačkog pisanja o zločinima, ne radi se ništa da se pomogne žrtvama.

Zato je pravljenje planova za odlazak, napuštanje i razvod jedini pravi izlaz u takvim toksičnim odnosima, sve ostalo je manje efikasno. Znam da nije lako razmišljati hladne glave u situaciji gde ste na kraj srca i na kraju živaca, ali verujte mi to je tek početak maratona.

Potpuno je nerealno očekivati da će bivši supružnik da nakon razvoda postane razumniji, da će komunikacija biti bolja, da ćete moći da se dogovorite oko stila vaspitanja nakon razvoda (a niste mogli ni u braku da se dogovorite oko banalnih stvari). Još je nerealnije očekivati tako nešto od narcisa, to je skoro pa nemoguća misija. Zato ja stalno pričam da se razvod vežba i planira i da je razvod skoro pa doživotno stanje u kome morate da promenite svoja očekivanja i morate da radite na SEBI.

Podrška stručnjaka i teraputa: Šta kad stručnjak/teraput ne konta patološki narcizam

Prilikom razvoda od narcisa, pogotovo ako je partnerka inicijator razvoda, narušena je dominacija. Narcis je izgubio moć, kontrolu i oseća se kao da je izgubio tlo pod nogama i da beskrajno propada. U panici je iako to neće pokazati. Mozak mu radi hiljadu na sat. Mora da smisli strategiju kako da povrati bar iluziju kontrole. Za njega je svaki ustupak na koji natera nekog potvrda njegovih „božanskih moći“.  I zbog svega navedenog, u zavisnosti od stepena narcizma igra koju će igra tokom i posle razvoda može biti manje ili više manipulativna i destruktivna.

Međutim advokat koga angažujete, ili pak socijani radnik ili teraput često nisu upoznati niti svesni narcističke manipulativnosti.

Znate, u (bračnoj) terapiji se savetuje iskrena komunikacija, otvoreno saopštavanje osećanja i želja, postavljanje granica, jačanje samopouzdanja, itd.

ALI, to je totalno kontraproduktivno ako imate posla s malignom osobom. Iskrenost i otvorenost? Sve što kažete će biti iskorišćeno protiv vas. Svako pokazivanje emocija i ranjivosti biće kažnjeno. Imate posla s osobom koja nema iste skrupule i ne igra pošteno. Zato je pravljenje strategija ključno. I zato je još važnije da nađete nekog ko zna o čemu se tu radi i ko će umeti da vam pruži pravu pomoć i podršku u svakom smislu.

Zato zadržite svoja osećanja za sebe. Nemojte da reagujete u javnosti. Ako vam se pizdi, plače viče i čupa kosa, to uradite u onom okruženju gde ste bezbedni i gde to neće biti zloupotrebljeno. 

Kontakt s narcisom držite na minimalnom i ako je moguće sve dogovore pravite putem mailova i sms poruka. Sve poruke čuvajte, pogotovo one negativne, zlu ne trebalo.

Sve pokušaje da zajednički vaspitavate decu zaboravite, ako imate posla s toksičnom osobom. Naravno da je idealno da zajedno vaspitavate decu i da budete partneri u poslu koji se zove zajedničko podizanje srećne dece, ali to zaista nije moguće. Naoružajte se strpljenjem. Budite spremni da većinu dogovora neće ispoštovati ili će da pokuša da tera po svom. Budite spremni da će pokušati da i dalje vrši kontrolu nad vašim životom. Angažujte stručnjake i tražite pomoć za svaki od izazova koji se javi. Sve što možete dokumentujte i ako zatreba tražite svu zaštitu koju vam zakon može pružiti. Čuvajte sebe i ne primajte sve k srcu, zaista nije lično.

Jedno od čestih pitanja na koje sam naišla je pitanje posledica koje mogu da deca dožive odnosno kako podizati decu u tim okolnostima.

I jedini savet koji sam našla da je vredan je sledeći: budite svom detetu ili deci oaza normalnosti, sigurnosti, ljubavi i bezbednosti. Držite se svojih pravila i gledajte da postoji kontinuitet u svemu što činite. Poštujte dogovore s decom. Ako im nešto obećate, ispunite. 

Zato što decu vide kao produžetak sebe i s obzirom da ne poseduju empatiju, narcisi su uglavnom loši roditelji, sem kada glume Branka Kockicu ili Meri Popins za javnost. Vaš posao je da ih zaštitite od zlostavljanja i da kao bolji roditelj naučite šta su prave vrednosti i šta je ljubav. Uostalom, time što se borite za sebe i njih, dajete im primer uspešnosti u životu i najvredniju lekciju. S vremenom, kad odrastu deca će znati da nađu svoj put i da se postave u odnosu na drugog roditelja. Vaš posao je da ih ne trujete dodatno, već da upravo suprotono delujete negujuće na najbolji način, koliko vam to okolnosti dopuštaju.

I za kraj, ne pokušavajte da budete lukaviji, manipulativniji ili gori od malignog narcisa. Neće vam to uspeti, baš zato što imate emocije, grižu savesti i saosećajnost. I što bi uopšte igrali tu igru ako ne morate? Distanca i odsustvo svih vaših reakcija su pravi protivotrov. Nemojte im davati municiju i dodatno hraniti sujetu. Imajte na umu da se oni hrane SVIM reakcijama, dakle budite hladni koliko možete i ne zaboravite da držite očekivanja na minimumu.    

Najbolja stvar koju možete da učinite za sebe i svoje dete/decu jeste da se posvetite sebi i njima, da započnete novu fazu, da sebi posvetite dovoljno vremena da se „izlečite“ od svega iz prošlosti i da krenete dalje.

Ako osećate da su vam emocije van kontrole ili preterane, povucite ručnu, ne reagujte odmah. Napravite korak uunazad i posmatrajte šta se dešava iznutra. Ne hranite svoje preterane negativne emocije, svoj bes, svoju bespomoćnost. Ne pokušavajte da isterujete neku pravdu i da terate da bude po vašem, to je unapred izgubljena bitka.

Što se tiče narcisa, zabrovite ga / je. Pobrinite se za sebe i gledajte da vi živite jedan život vredan življenja, a on ili ona...who cares, right?