Toksične veze i zlostavljanje
Kada sam se prvi put susrela s pojmom narcističkog poremećaja ličnosti pre nekih skoro desetak
godina, bila sam zapanjena nedostatkom informacija kod nas kao i šturom
literaturom na srpskom ili hrvatskom jeziku. Čak i informacije na engleskom
jeziku nisu dolazile iz kredibilnih izvora uz izuzetak nekolicine priznatih
i poznatih autora i pshijatara, a i nije bilo previše novijih studija.
Uticaj samog NPL na
porodičnu dinamiku i veze u to vreme nije bio dovoljno proučen, a profil „žrtava“
i stručni rad sa njima bili su previše šaroliki. Sadašnja situacija je kudikamo
bolja, mada bih vam savetovala oprez i kritičan stav, pogotovo ako vam kao
izvor informacija služe na primer sajtovi "žrtava" ili narcisa koji zapravo
vrše dalju povredu i manipulišu javnošću do bola.
Moja želja je ista kao
i uvek-da ono znanje i iskustvo koje imam podelim s vama, da vam dam okvir za
razmatranje toksičnih veza (pisaću detaljno i o drugim poremećajima ličnosti i
patologijama). One informacije i znanje koje vam nudim bi trebalo da vas inspirišu, navedu na razmišljanje i da
vas osnaže, a i da vam posluže kao svetionik u vašoj potrazi za odgovorima. Iskreno
verujem da je svest i razumevanje, odnosno imenovanje prvi korak ka isceljenju
u bilo kom smislu i kontekstu.
Onog trenutka kada počnete da prepoznajete
dimaniku nekog odnosa i da je razumete, možete da mnoge stvari sprečite i da
sebe lakše iscelite. Znanje jeste jednako moći. Baš kao i u jednoj bajci, i u odnosu sa osobom koja ima poremećaj ličnosti preko vam je potreban „mač istine i štit satkan od vrlina“ da bi mogli da se nosite
sa situacijom. Ali i hrabrost da se sa tom istinom o sebi i drugima suočite.
Narcisi su svuda oko nas,
ima ih u porodičnom okruženju, poslovnom, ljubavnom, prijateljskom. Neke
procene kažu da je procenat osoba koje imaju poremećaj ličnosti uvek bio manje
ili više konstantan, do 10% opšte populacije, mada ne postoje kredibilne
brojke. Osim što su oduvek tu, oni zaista imaju svoju ulogu i doprinos na širem
planu, ne nužno pozitivnu, mada mogu da budu beskrajno korisni na primer u
vreme sukoba i ratova. Narcisi su dobri savetnici, analitičari, vodiči i „gurui“ onda
kada imaju direktnu korist od toga, bilo
da ona dolazi u formi divljenja, zahvalnosti, aplauza, obožavanja itd. Mogu da
imaju čak i kult sledbenika a ima ih i među poznatima i među političarima i na
rukovodećim pozicijama, tu se osećaju kao kod kuće, ko riba u vodi.
Kada kažem da ne
postoje brojke, stručnjaci teško dolaze do podataka, zato što se osobe sa
poremećajem ličnosti ređe javljaju za pomoć, pa čak i kada se jave, njihovi
poremećaji budu ređe prepoznati, jer se vešto kriju.
Njihov rezon je
sledeći: ako je poremećaj ličnosti neizlečiv, zašto bih gubio/gubila svoje
vreme i novac? Javljaju se terapeutu ili psihijatru tek kada se nađu u krizi
poput razvoda ili problema na poslu ili pak neke veće depresivne epizode, ali
ishod terapije je u većini slučajeva „lepljenje delova njihovog lažnog selfa
koji se razbio“ odnosno blaga korekcija.
Realno, pomoć koju oni
dobijaju može se svesti na korigovanje maladaptivnih mehanizama koji im smetaju
i prave najveći problem. Dakle oni samo mogu da u najvećoj meri koriguju to što
ih sprečava da vode koliko-toliko ispunjen život, ne i da se suštinski promene.
Iako sam čula i pročitala svedočenja onih koji su uspeli da sebi pomognu i da
prevaziđu patološki narcizam u određenoj meri, takvih je veoma malo i bile su
im potrebne godine rada, kombinovanja raznih tehnika i budizam da bi sebi
pomogli. Drugo, pitanje je da li su zaista imali dijagnostifikovan NPL
uopšte ili su pripadali spektrumu u manjoj meri.
Kakva god da je priroda
vašeg odnosa sa narcisom (porodična, poslovna), ona je u svojoj suštini
korozivna, izjeda mnoge aspekte vašeg života, ličnosti, psihe, pa čak i duše.
Zato se i savetuje distanca kao jedini lek. Zaboravite na humanost i ulogu
spasioca, dužni ste da sebe zaštitite i primarno ste odgovorni za sebe i za
vašu decu dok ne porastu. Ne možemo druge menjati niti ih naterati da
se menjaju. Kod osoba koje imaju bilo koji poremećaj ličnosti, sav
trud, ljubav i pažnja idu u stvari u bunar bez dna; vi ne dobijate ništa
zauzvrat i veoma brzo sagorite. Naravno deci roditelja koji su narcisi ili
imaju srodni poremećaj ličnosti je mnogo teže da se iščupaju i da pronađu svoj
mir-o tome ću napraviti poseban mini serijal tekstova.
U zdravim odnosima
dimanika je uravnotežena i obostrana, davanje i primanje je uslovno rečeno
uravnoteženo i postoji obostrana briga o dobrobiti partnera. U zdravom odnosu
granica između selfa/jastva i onog drugog je normalna, fleksibilna i poštuje
se, uz uzajmno poštovanje tog davanja i primanja. Na žalost u toksičnim vezama
ne postoji ta vrsta uzajamnosti, nema ravnoteže i ujednačenosti. Narcistički
diskurs je i sam pun kontradiktornosti, neujednačenosti, nedoslednosti i
nelogičnosti. Jedan od narcisa koju poznajem uspeva da sama sebi protivreči i
to u istoj rečenici a već u narednom satu ono što tvrdi se menja bez pardona.
Istina oslobađa
Imam dosta tekstova
napisanih na temu kozavisnosti mada taj termin kod nas nije odomaćen i nije
adekvatan, ipak više volim originalni termin codependancy i okačiću
jedan tekst o tome uskoro. Elem, svidelo se to nama ili ne, činjenica je da narcisi
instinktivno gravitiraju prema i biraju partnere koji imaju nisko/niže samopoštovanje i
koji žele da ugađaju i udovoljavaju drugima (takozvani people pleasers/fixers) ili koji pak igraju ono što transakciona psihologija zove „uloga
spasioca“.
Osoba koja je kozavisnik ima „radar“ ili „šesto čulo“ kada su
pitanju potrebe i osećanja drugih ljudi i imaju jako razvijenu empatiju, čak
preteranu. Osim toga mogu da neguju poricanje i popustljivost. Imaju problem da
uspostave zdrave granice i da kažu NE kada bi trebalo. Dobra vest je to što se
u slučaju kozavisnika „terapija“ lakše sprovodi i to što uz određen trud te
osobe mogu da nauče da vole sebe, postavljaju granice i vode uspešne i
produktivne živote. Njihovi problemi pre spadaju u domen „neuroza“ nego u nešto
drugo.
Dakle, upravo ta
određena nesigurnost, emotivnost, poroznost granica i nesigurnost su za
narcisa poput feromona, prosto ih mame. Ne treba smetnuti s uma, narcisi a
pogotovo psihopate (tačnije ASPL) umeju da čitaju ljude i govor tela prilično
lako i dobro, to je nešto što je kod njih nesvesno i na autopilotu-nepogrešivo uočavaju „slabe“ u stadu, kao i svi predatori.
Budite hrabri i iskreni
prema sebi kada narcis ušeta u vaš život i pomozite sebi da nađete svoj put iz
tog mraka, jer imate pravo na sreću.
Još malo o zlostavljanju
U prethodnom tekstu sam
pisala o tome da narcis nikada nije kriv, mada je odbijanje lične odgovornosti
ozbiljan znak za uzbunu kod bilo koga, ne mora da je narcis. Krivo je more,
država, vlada, tašta, žena, muž, deca, kiša, sunce, loše aspektiran Mars...
Sledeća lista ne važi samo za narcise, već za sve tipove zlostavljača:
*Hiper- super- mega-
giga- ultra osetljivost: narcisi i njima slični su hiper-osetljivi na uvrede,
izmišljene ili prave. Okidač može da bude bilo šta, dakle uvreda ne mora da
postoji u stvarnosti, za njih je dovoljno stvarna.
*Nagli napadi besa:
narcistički bes i gnev mogu da osobi koja je recipijent/svedok deluju veoma zastrašujuće. To je zbog toga što je ljutnja koju osećaju stalno (24/7) potisnuta i onda
izleti poput erupcije. Već sledećeg trenutka može da bude ladan kao špricer i da
se pravi da se ništa nije desilo, a vi ostajete s vilicom do poda: wtf just
happened here?
Ako krene da
lomi i baca stvari u tom naletu gneva i nije mu prvi put, okrenite se, idite i ne vraćajte se. Sledeći
put umesto u zid može da udari u vas. I psihološko i emocionalno i seksulano i
ekonomsko nasilje je NASILJE i niste dužni da to trpite. Pogotovo ako imate
zajedničku decu.
*Nepoštovanje granica:
narcisi uopšte pet para ne daju za tuđe granice, samo zato što imaju ogroman
osećaj da im „kraljevski tretman pripada“. Gde on okom, a vi skokom.
Reciprocitet zaboravite. I zahvalnost. Ignorisaće vaše želje, potrebe,
mišljenje i stav. Ako kažete da hoćete u bioskop može iz inata da insistira na
nečemu drugom, samo da bi vam napakostio.
* Povuci-pusti igrica (Push-pull):
ako oseti da se udaljavate od njega a on to ne želi u tom trenutku, može da
postane „sladak i fin k'o bombona“ samo da bi vas navukao da opet radite sve po
njegovom. Ili alternativno čuvajte se: ono priđi bliže ima nastavak – da bi te
lakše „mlatnuo“. Čuvajte se osvetoljubivosti i nemojte im davati bilo kakvu „municiju“.
Sve vaše lične ispovesti mogu biti upotrebljene protiv vas, mailovi, slike,
video snimci...Dakle oprez.
*Suptilno preuzimanje
kontrole nad svim aspektima vašeg života: za svakog psihopatu i zlostavljača,
kontrola je poput kiseonika. On može da ide toliko daleko da utiče na vaše
oblačenje, ono šta jedete, koliko jedete, gde idete, sa kim se družite, itd.
Oni su majstori da polako i na finjaka, u rukavicama to urade. Kontrola
nasiljem ide kasnije i samo u krajnjoj instanci uz opasku-vidi šta si me
naterala da uradim, eto a da si me poslušala, to se ne bi dogodilo.
*Konstantna kritika:
narcisi su majstori kritikovanja i gunđanja, imaju „crni pojas iz džangrizologije“. Kritike su prikrivene i otvorene, agresivne i
pasivno-agresivne. S jedne strane dok vas peca u fazi udvaranja on će da preuveličava sve vaše
pozitivne osobine (idealizacija) ali su zato u fazi devaluacije kritike oštre
i nemilosrdne. Pile, tele, jagnje i kuca postepeno porastu, baš kao u onom vicu...
*grub seks: narcisi guraju i pomeraju granice i učiniće mnogo toga u spavaćoj sobi s čime
se ne slažete i što vam ne prija, ili će bar pokušati. Kao što rekoh vi niste
akter i partner već objekat, ma koliko vam to grubo zvuči, to je tužna istina.
*hodanje na prstima (walking on eggshells): onda kada zlostavljanje ode daleko, vi počinjete da se plašite kako će zlostavljač da reaguje, šta će da kaže, da misli. "Samo da ga ne naljutim" Nikada ne znate kako će da reaguje i to vas čini nervoznom, napetom, uvek na oprezu, što je totalno nezdravo i znak je da je odavno trebalo da se okrenete i odete.
 |
| Poteškoće su neizbežne, dramu sami birate... |
Zašto žene ostaju sa
zlostavljačem je kompleksna tema. Možda zato što izgube jedan deo sebe i duše u
tom procesu, pa pokušavaju da ga vrate. Možda zato što se naviknu da žive od
mrvica pažnje između zlostavljanja. Ja ipak verujem da svako ima pravo na mir, sreću i ispunjen i dostojanstven život, ali i promovišem preuzimanje ODGOVORNOSTI za svoj život. Jer i sreća i mir su zapravo IZBOR.
to be continued ...
No comments:
Post a Comment