50 Shades of Bollocks

Pre 2 noći sam ćaskala s drugaricom na temu braka i muškaraca generalno (klasične ženske priče) i ona usput pomene knjigu "50 Shades of  Gray". Moja rekacija je bila-jao sestro pa gde me nađe, zar i ti :) Ne bih da se previše bavim samom "knjigom", mislim da ima dovoljno analiza, ljubitelja i hejtera na netu, samo bih htela da s vama podelim neke svoje misli na temu ženske erotske literature, fantazija i zabluda.

Ono što sam primetila još pre nekoliko godina je ogromna popularnost ovakvih nazovi knjiga (većina njih nema nikakvu posebnu književnu i umetničku vrednost, klasičan šund), gde se po popularnosti posebno izdvajaju dve podgrupe: takozvane paranormalne (erotske knjige pisane na temu vampira, vukodlaka, čarobnjaka, vilenjaka, menjača oblika, itd.) i knjige sa BDSM tematikom. Verovali ili ne, popularnost ovih knjiga je u proteklih nekoliko godina poprimila razmere epidemije, čak i kod nas.

Taman sam nekako preživela smaranje Sumrak sagom kad eto ti pomame za 50 Shades. Užas. Gde god da se okrenem, slušam kako je gospodin Grej divan, kako je knjiga super, itd. Hejterki ima, ali su one u manjini.

Da budem iskrena pročitala sam knjige kako su se pojavile na engleskom, prosto ne želim da umrem neobaveštena. I prelistala sam i pročitala pre par godina na desetine drugih popularnih knjiga tog žanra. Pošto evo već skoro 20 godina izučavam pasionirano psihologiju nije mi trebalo mnogo da napravim profil dotičnog gospodina Greja. I analitična kakva sam, stavila sam prst na čelo jer sam želela da skontam odakle tolika popularnost fiktivnih likova. Ne mislim da je ženska ćud smešna rabota, već su razlozi sasvim druge prirode.

Prvo pitanje koje mi se nametnulo je gde je nestao Princ Charming? U poslednjih desetak godina njegovo mesto je zauzeo muškarac koji je jak, uspešan, nezavistan, pomalo mračne prošlosti, dominantan, odlučan, kontrolor, sve u svemu alfa mužjak koji dominira u vezi (u spavaćoj sobi i van nje), podvarijanta jak i tih/zatvoren.

Ono što mi posebno bode oči je dominantnost narcističkih crta ličnosti a vrlo često i antisocijalnih kod takvih fiktivnih likova i provlačenje ideje da prava ljubav i požrtvovanost žene može da "spase" i iskupi jednog takvog lika, uz obavezan srećan kraj priče. Takve zablude mogu da budu jako opasne, zato što ni jedna osoba koja ima takav psihološki profil (bilo da se radi o muškarcu ili ženi) nije u stanju da ostvari bliskost, ljubav i prijateljstvo (pre svega nemaju osećaj empatije i dodir sa jezgrom sopstvene ličnosti), takve veze su zapravo toksične i mogu da itekako unište nečiji život i psihu. 

O narcističkom poremećaju ličnosti i ostalim toksičnim vezama ću pisati u narednim blogovima, jer kao što rekoh to izučavam godinama i imam dosta tekstova koje sam pisala i delila s drugaricama i drugarima koji su imali problema s takvim osobama. Zapravo, blog je njihova sugestija.

Doduše zabluda da prava, bezuslovna, nesebična i iskrena ljubav pobeđuje i ruši sve prepreke nije nova, ona je utkana u pop kulturu, ljubavne romane i ima je svugde. Ta zabluda postaje veoma opasna ako za partnera ili partnerku imate osobu koja je destruktivna (agresivan/agresivna, alkoholočar, psihotičar, NPD, BPD, HPD, ASPD, itd) i koja je na neki način ozbiljno psihološki i emotivno hendikepirana. Iako ne volim generalizacije, mislim da su žene na ovim prostorima inače po svojoj prirodi submisivne, negujuće i kljukane su pričama da žensko treba da nauči da trpi, da stavi vodu u usta, da strpljivo čeka, da ima razumevanja, itd. Predati moć odlučivanja jednoj mračnoj osobi je u neku ruku prizivanje nevolja, u tome nema ničeg istinski lepog ni seksi. 

Upravo zato što godinama unazad radim s drugima bilo kao trener, bilo kao "Draga Saveta" ovde na blogu ću da s vama podelim svo znanje koje sam stekla kroz neformalno obrazovanje i edukacije, rad s terapeutom kao i svoje lično iskustvo, jer verujem da je emocionalno i psihološko zdravlje osnovni preduslov srećnog života. Imam običaj da kažem da nesrećne porodice stvaraju nesrećne pojedince koji takođe stvaraju nesrećne porodice i da ako ne naučimo kako da prevaziđemo nezdrave obrasce kojima smo naučeni, vrtećemo se u začaranom krugu.  

I da se vratim na knjige. Razumem da nam je svima potreban povremen beg u svet mašte i da su te knjige za žene ono što je pornografija za muškarce. Razumem i da se mi kao žene u psihološkom smislu povezujemo sa Lilit i oslobađamo se lažne moralnosti i duboko ukorenjenog stida, između ostalog. Jasno mi je zašto su i inače sve knjige koje imaju magiju za temu naglo postale popularne u protekloj deceniji (na primer Hari Poter, Gospodar Prstenova, itd.). Međutim bez obzira na sav sjaj i bogatstvo, dotični Kristijan Grej je psiho u neku ruku i ne, ljubav jedne žene ili čete žena to ne može da promeni.