S vremena na vreme, u medijima i u časopisima se pojavi članak na temu "faktori koji zasigurno uništavaju brak". Jedan takav članak koji je nedavno objavljen me je inspirisao da sednem i podelim s vama kako ja to vidim.
Naime, ima brakova koji opstaju uprkos agresivnosti, uprkos prevarama, alkoholizmu i veoma ozbiljnim problemima. Ima brakova koji se razvode zbog naizgled banalnih stvari. Svakako da destruktivna dinamika ne donosi sreću i ispunjenost i mislim da se takvi brakovi i veze mogu svrstati u kategorije "saživot" (životarenje, cimerski odnos) i "trpno stanje".
Osim očiglednih faktora koji doprinose da jedan odnos bude loš, danas bih da opišem dva stila komunikacije i ispoljavanja emocija koja su po meni posebno otrovna i razorna za sve učesnike, jer ostavljaju modrice i ožiljke koji se na pravi pogled ne vide, a mogu da budu podjednako pogubni koliko i fizička agresivnost. Psihološko i emocionalno nasilje se mnogo teže prepoznaje i dokazuje, o njemu se po mom mišljenju nedovoljno govori jer kao što sam već rekla, posledice mogu da budu ozbiljne, kako za partnere tako i za decu (pogotovo za decu!). Dovoljno je nekoliko puta ponoviti detetu "pogledaj se na šta ličiš stoko" i "glup si ti za to", "vidi kako si smotan" i šteta je već načinjena. Zato sam i ranije i pisala i držala predavanja/ treninge o moći koju reči imaju.
Pasivno-agresivni stil: Muko moja pređi na drugoga
Svako od nas ponekad zabušava, odlaže neprijatne obaveze i izbegava neugodne situacije i ljude koristeći se nekim izgovorima. Međutim ima osoba kojima je pasivna-agresivnost deo emocionalnog i komunikacijskog stila i služi kao mehanizam za sabotiranje bliskih i uspešnih odnosa, kako u ličnom, tako i u poslovnom životu. Obično iza takvog ponašanja stoji potisnuta ljutnja (zabrana na ljutnju) i agresivnost a umesto direktnog i iskrenog saopštavanja osećanja, potreba i stavova, osoba koristi niz manevara i izgovora. Pasivna agresivnost je nameran (ponekad nesvestan) i maskiran način izražavanja ljutnje, neslaganja i otpora.
Ovo su neke od odlika takvog stila:
* Negiranje ljutnje: muž dolazi kući i zatiče ženu koja je očigledno namrštena, snuždena, duri se, lupa posuđem po kuhinji. Na pitanje da li je ljuta na njega, odgovara odrično, negira ljutnju.
*Odlaganje, izbegavanje obaveza i sabotiranje tipa "Da draga!" "Evo, sad ću!": na primer zamolite muža da popravi slavinu koja curi i on odgovara sa "evo, sad ću" i nastavlja da gleda utakmicu. Posle nekoliko sati, vi ga opet blago podsetite i opet ide odgovor "evo, sad ću!". Ako prođe nekoliko dana i nakon još jednog podsećanja on može da eksplodira i da reaguje ljutito "šta je tebi majke ti, pa jesam li rekao da ću to da uradim". Moram da podvučem da je ovo ponašanje tipično za decu i da se deca najčešće koriste nekom od ovih taktika. Umesto direktnog odbijanja u strahu od roditeljske ljutnje, često koriste ovu i druge tehnike za izbegavanje obaveza. Osnovna odlika je deklarativno slaganje (okej! dobro! hoću!) u fazonu "skini mi se s grbače, zar ne vidiš da neću". Ovo ide ruku pod ruku sa sledećim:
* Kad se neko pravi blesav i nevešt: izgovori tipa "nisam shvatio da to treba odmah da se uradi", "gde gori", "ne znam o čemu govoriš" itd.
*Namerno sabotiranje: ako osobi date neki zadatak ili obavezu, a osoba to namerno uradi loše, aljkavo, traljavo, mi bi narodski rekli "ko od bede", pa još uz to odugovlači, na poslu probija zadate rokove, pogrešno ili namerno loše uradi izveštaj, uradi ono što se ne traži a ono što se traži otaljava, itd. Ako tako loše radi, druga strana može da izgubi strpljenje i da kaže "nemoj ti majke ti, evo ja ću" a na poslu takvim ponašanjem osoba rizikuje da dobije otkaz. Suočena s kritikom, pasivno-agresivna osoba može da reaguje kontra-kritikom: ti si prezahtevna, samo nešto zakeraš, nikad ti ništa ne valja, nema savršenstvo bez mane, ako ti ne valja onda ti uradi ako znaš bolje, stalno si nezadovoljna, uvek sam ja kriv za sve, ja nisam odgovoran za tvoja osećanja, ti se bavi tvojim osećanjima, ti treba da rešavaš ono što kod tebe ne valja, itd.
 |
| Dame, ako muškarac kaže da će da popravi nešto-popraviće. Nema potrebe da ga svakih 6 meseci podsećate na to. |
*Laganje, prikrivanje, tajnovitost i iskrivljivanje činjenica: poruke tipa "mislio sam da znaš", "siguran sam da sam ti rekao za to (svesno laganje, zna da nije), rekla sam ti da sam cipele platila toliko (a nije) itd.
*Samo sam se šalio/šalila: Korišćenje zajedljivih, uvedljivih i sarkastičnih poruka, dakle svesno vređanje, upakovano u formu dobrog zezanja. Sarkazam i cinizam često služe da se prikrije netrpeljivost i agresivnost.
*Prikriveno odnosno kamuflirano vređanje i omalovažavanje: super si to napisala, baš je dobro ispalo za osobu tvoje inteligencije, to može svako, ima puno žena koje vole muškarce kao što si ti, što ti nisi uspešan kao Bane (niko kao Bane), ugledaj se malo na druge žene, što ti nisi nežnija kao što je na primer Jelena, itd. Tu spadaju i rečenice koje u sebi sadrže prikrivenu kritiku i deo rečenice koji sadrži poruku tipa "ja sve ovo za tvoje dobro", " da mi nije stalo, ja te ne bih kritikovao/la".
*Selektivna pažnja i selektivno slušanje: kada osoba čuje samo ono što želi da čuje, namerno iskrivljivljuje poruke a tu je i selektivna gluvoća, ono što pričate jednostavno ne dopire. Selektivna "amnezija" (zaboravljanje obaveza i važnih datuma) je takođe prisutna, tipa ne sećam se da sam to rekla, ne sećam se da sam to uradio, zaboravio sam na rođendan, itd. Moram da podvučem da je osoba manje više svesna šta radi i to nije deo nekog poremećaja poput ADHD.
Osobe koje imaju ovakav stil skoro po pravilu odbijaju ličnu odgovornost, uvek je neko drugi kriv, uvek su krive okolnosti i ljudi oko njih. Ovakvo goreopisano ponašanje kod partnera, roditelja ili dece takvih ljudi budi ljutnju (je l' to on mene pravi blesavom) i dovodi do postepenog udaljavanja. Ako pokušate da konstruktivno iznesete svoje stavove i primedbe možete da očekujete da budete etiketirani kao zakeralo, prezahtevni, nefer, histerični, neurotični, itd.
Jedino rešenje je da takva osoba osvesti (kroz rad na sebi i sa terapeutom) ljutnju i razloge koji je sprečavaju da na direktan i iskren način izražava svoja osećanja i mišljenje i da preuzme odgovornost za svoje reči i postupke.
Prekomerno gunđanje, zvocanje, zakeranje, zajedljivost, sarkazam i verbalna agresivnost (sklonost kritikovanju) su sinonimi za džangrizavost. Obično podrazumeva "igru optuživanja" koja može da se igra u dvoje, a ako postoji više osoba onda se pretvara u zabavu i razonodu za familiju, komšiluk i svakog ko se tu zatekne. Osobe sklone prekomernom džvankanju obično nastupaju iz pozicije žrtve i kroz verbalna rešetanja i rafale žele da dokažu drugoj strani da su u pravu, pri tom koristeći se gomilom etiketa i prideva.
Iako žene češće koriste džvankanje kao tehniku (i samim tim su deo viceva i anegdota), ni muškarci ne zaostaju za njima. I žene i muškarci gunđaju i zakeraju kada osećaju da njihov trud nije dovoljno priznat, kada se osećaju nevoljeno i nesigurno, kada se druga strana ponaša loše u kontinuitetu i odbija saradnju (pogotovo u porodicama gde postoji zavisnost poput alkoholizma).
Povod za zvocanje je manje bitan, on služi samo kao okidač za verbalnu tiradu koja obično pripada nekoj od grupa "sad-ću-da-ti-se-naspominjem-familije", "došao-si-mi-na-zicer-đubre", "mene-niko-ne-ceni", "sve sam-ti-dala- a-ti-mi-tako-vraćaš", itd. Obično se kroz razgovor "vadi prljav veš" od pre ko zna kog vremena i povod svađe bude zamenjen spiskom svih mogućih grešaka, grehova, zamerki, itd. Džangrizanje može da u sebi nosi osvetoljubivost tipa "zbog tebe se osećam loše, e sad ću da učinim da se i ti osećaš loše".
Ovakva komunikacija ne samo da nije efikasna, već posle izvesnog vremena preti da trajno poremeti odnose u vezi i porodici. S obzirom da džangrizalo skoro po pravilu nastupa s pozicije "ja sam OK.-ti nisi OK", druga strana može da odabere defanzivu, kontranapad, selektivnu gluvoću, ignorisanje, povlačenje ili prekid odnosa. Ovakva komunikacija ne rešava probleme u odnosu, a zapravo emocionalno i psihološki truje oba partnera, jer se oboje osećaju loše i vrte se u začaranom krugu.
Zvocanje je često prisutno i u odnosima između roditelja i dece. Povod može da bude banalan, ali efekti nisu ni malo naivni i mogu da ostave dublje posledice i na psihu dece i na odnos roditelj-dete, jer se kroz gomilu etiketa, kritiku i napad ličnosti detetu šalje poruka da ne valja (dete može da se oseća nevoljenim i odbačenim).
 |
| Zašto da budete teški, kada uz malo truda, možete biti nemogući! |
Uzmimo sledeći primer: žena/majka dolazi kući s posla i zatiče lom u kući, kuhinju punu prljavih sudova, stvari su razbacane na sve strane, deca su na primer ispred televizora, muž za kompjuterom ili obratno. Pošto se takav prizor ponavlja, ona može da odmah s vrata krene u tiradu "pa da li ste vi normalni, pogledajte na šta liči kuća, ko da svinje žive u njoj, pa žašto niste raščistili nego sve mene čeka da to ja uradim, ja više nemam snage da idem i čistim za vama, ima samo jedan dan da padnem u postelju, jao vidi niko nije izneo smeće a rekla sam jutros da se to uradi, pa mogli ste bar sudove u mašinu, pa vi ste stoke neopevane, pa dokle vi mislite ovako kreteni jedni, pa je l' vi mislite da ću ja stalno da podmećem grbaču za vas lenje i aljkave , ti (obraća se mužu) šta ti radiš, pa mogu pored tebe i kuću da dignu u vazduh ti to ne bi primetio, bitno je samo da se ti ne nerviraš i da je tebi dobro, a to što ću ja da se razbolim od umora, to nikom ništa, boli tebe uvo za sve, bitno je da ti imaš posao i provod, a to što nam kuća nije okrečena i to što česma u kupatilu curi, to nema veze, to što što ulazna vrata samo što ne padnu ni to nema veze, bitno je da se gospodin odmori kad dođe s posla, pa pravac kladionica, a sutra ćeš da se pokupiš i da odeš na pecanje i super, boli te d*pe za kuću i mene i decu, više ti znače tvoji pajtosi nego mi...".
Prvo, ovakvu tiradu je teško slušati i pratiti. Pošto je aktivno slušanje osnova dobre komunikacije, ovde aktivno slušanje prosto nije moguće zbog preterane emotivne reakcije obe strane i zbog verbalnog bombardovanja. Ako se osoba kojoj je ovakva tirada upućena ne upeca i mirno saopšti da će razgovarati s ženom kada se malo smiri, to ne mora da znači da je tirada tu gotova jer žena može da pokuša da nastavi svađu kroz na primer: "ti mene nikad ne slušaš, da li ti hoćeš da kažeš da sam ja luda, ....". Ovo je gubitnička situacija kako god se okrene, obe strane gube. Drugo, teško je odgovoriti konstruktivno na ovakve tirade i potrebna je ogromna snaga volje da se izađe iz začaranog kruga.
Kada partneri okrivljuju jedno drugo,oboje će biti zauzeti odbranom, a ni jedno se neće osećati shvaćenim i prihvaćenim. Obostrano ili jednostrano okrivljivanje dovodi do eskalacije osećanja krivice i sramote što dodatno pojačava tenzije i distanciranje partnera.
Gde je izlaz?
Volela bih da mogu vam kažem da se ovakvi stilovi komunikacije lako rešavaju i da uz male korekcije ponašanja je moguće imati zdravu i konstruktivnu komunikaciju. Međutim, brze i lake popravke često nisu moguće jer iza takvog načina komuniciranja stoje duboko usađeni stavovi, uverenja, emotivni obrasci, potrebe i scenario (nesvesne zabrane i dozvole). Pošto u jednoj vezi i porodici postoji grupna dinamika i uloge koje svako od članova porodice igra, da bi se uspešno razrešila gore opisana situacija, potrebno je da svako od učesnika krene da radi na sebi. U svojim tekstovima ću se često vraćati na činjenicu da druge ne možemo da menjamo, niti možemo da ih nateramo da se menjaju niti da ih privolimo, dakle možemo da menjamo samo sami sebe.
Za gore opisan primer džvankanja, rešenje bi bila ravnopravna raspodela obaveza i poslova (dogovor kuću gradi), međusobno poštovanje i uvažavanje članova porodice, kao i kompromis kada je u pitanju ispunjavanje potreba svakog od članova porodice. Da bi se to postiglo, potrebno je "samo" da obe strane osveste svoja osećanja i potrebe i da nauče da ih saopštavaju na direktan i iskren način,koji neće stavljati onog drugog na tapet. Takođe je potrebno preuzeti odgovornost za reči i postupke i shvatiti na koji način svojim činjenjem i nečinjenjem kao i rečima doprinosimo da se neko oseća loše.
No comments:
Post a Comment