Život kao projekat

Trenutno spremam ispit iz marketinga, pa sam htela da s vama podelim svoja razmišljanja na temu sagledavanja života iz jedne drugačije perspektive, pošto baš sad ponovo bistrim neke poslovne modele. 

Ima dana kada mi se prosto ne mili da čitam vesti a moram, to je deo mog posla. Kako otvorim web stranu s vestima, zaskoči me sumorno sivilo naše balkanske svakodnevice, vesti iz nesvesti, lažna obećanja, priče o siromaštvu, besparici i turobnim životnim perspektivama. Čista depra, kako bi rekli žargonski. Takođe pričam svakodnevno s puno ljudi i čini mi se da se u poslednje vreme nezadovoljstvo koje je ranije tinjalo sada razbuktava i da ljudi generalno ne vide svetlo na kraju tunela, već žive od danas do sutra s nadom da će negde nešto da se promeni. 

Ima li pilota u avionu?

Verovatno ste i vi kao i ja često koristili izraz "tesna koža" iz koje se ne može; žulja nas sopstveni život, kao da je tuđ, kao da mi ne upravljamo njime. Ne živimo mi život, nego život živi nas. Govorimo ponekad da je stanje nepodnošljivo, da ne vidimo izlaz, da ne dobijamo prilku da pokažemo koliko vredimo jer sve ide preko veze, sve je bezveze, ne dobijamo ljubav koju zaslužujemo jer je malo dobrih i pravih, ukratko okolnosti nam nikako ne idu na ruku. 

Da li se nekada zapitate ko upravlja vašim životom i ko donosi odluke? Jer svakoga dana od kako ustanete iz kreveta pa do večeri, vi svesno i nesvesno donosite na stotine odluka. Iza svake od tih odluka stoje vaša životna uverenja, stoji onaj glas u glavi koji diriguje, kuka, jadikuje, ljuti se, negoduje, kritički procenjuje i nagoni vas na delanje i nedelanje. I često, kao što sam već pominjala u svojim tekstovima, čini nam se da je krivac za lošu ličnu situaciju i loše samoosećanje neko drugi, negde tamo, koji se igra i poigrava s našim sudbinama. Tačno je da je opšta ekonomska situacija loša i da generalno opšti uslovi u društvu nisu sjajni, ali  istina je i to da je lično nezadovoljstvo, odsustvo vidljive perspektive i praznina u duši nešto što nema baš previše veze s tim. 

Puno puta mi se desilo da mi se jave ljudi kada ih problemi pritisnu i kada ne vide izlaz iz situacije, pitajući me šta im sudbinski stoji u budućnosti, ima li nade, hoće li im se sreća konačno osmehnuti, hoće li se konačno pojaviti idealna prava osoba, hoće li biti para, uspeha, zdravlja. 

I malo njih je spremno da čuje istinu i to onu vrstu istine koja se ne krije u tumačenju "zvezda", već u tumačenju psihe i duše. Ima među njima i onih koji bi radije mazali televizor majonezom po savetu Milana Tarota, nego promenili svoj život pa makar i malčice. Mnogo je onih koji i dalje veruju u takve i koji slepo slede savete raznih nazovi gurua, savetnika za bolji život, vidovnjaka, vračara i gatara (Kleopatar na primer ko ga/je se seća). Ako mislite da nisam u pravu, procunjajte po internetu i pogledajte koliki se milioni (dolara ili eura svejedno) vrte oko prodavanja magle i magičnih rešenja za srećan i dugovečan život. Ili još bolje marketing. Ako kupite baš naš proizvod bićete lepši, pametniji i srećniji, jer pametni ljudi kupuju kod nas. 

Pametni ljudi po meni znaju da se sreća ne kupuje, već se gradi i osvaja, a život nagrađuje i nadograđuje. Kako kaže stara poslovica, sreća prati hrabre. Nego da se vratim na temu. 

Kad ste poslednji put seli i ispričali se sami sa sobom? Ili napravili presek stanja? Obično kad zađemo u određene godine podvlačimo crtu i računamo ukupan skor, ali van toga malo analiziramo šta nam se dešava i zašto. 

Poslovni model

U poslovnom svetu osnovni alat za pravljenje planova i projekata je analiza, pre svega analiza snaga i slabosti, prilika i pretnji. Sledeća stvar koju zna svako ko pravi poslovne strategije je analiza stanja i perspektive. Ona se određuje na osnovu nekoliko naizgled jednostavnih pitanja: 

-gde smo trenutno; -kako smo ovde dospeli; -u kom pravcu idemo; -gde bi smo želeli da budemo; -kako da stignemo dotle; -da li smo na pravom kursu  

I ma koliko neki od nas bili vešti u primenjivanju ovog modela u poslu koji obavljamo, retko kad, skoro nikad ga ne koristimo da procenimo sebe: naše snage i slabosti, naše potrebe, snove, želje, ciljeve, životne okolnosti i prepreke. Nedostaje nam inspiracija i vizija naše budućnosti. 

Imala sam priliku da čujem komentare koji mogu da se sumiraju u izjavu poput ove na primer: jesi li ti normalna, pa ja ne znam gde udaram glavom, razmišljam kako da razvučem platu od 1. do 20. u mesecu a posle se za glavu hvatam, ulećem u minus i stuckavam čekove, gomilam neplaćene račune, razmišljam koji trik da primenim da deci kupim sve što im treba, svaki dan smišljam šta da kuvam, ma ko će još da se mlati nekim analizama, nemam ja vremena za to. A obično od istih čujem da su često nezadovoljni i da ih muče razne manje zdravstvene tegobe (nesanica, glavobolje, pritisak, štitna, problemi s varenjem, hormoni) i da se često osećaju potišteno i depresivno. I da jednostavno nemaju ni volju ni želju da nešto promene, a i kad bi imali volju stanje u državi je takvo da je uzaludno pokušavati.

Ja ipak mislim da je hod po liniji manjeg otpora dominantan kod mnogih, a depresija očigledna posledica zanemarivanja glasa srca i duše, pogrešnog i nerealnog/iskrivljenog procenjivanja sebe i okolnosti i zanemarivanja potreba koje imamo. Onda kada se život svede na niz ustupaka koje bespotrebno činimo (ne mislim na one koji se podrazumevaju u porodičnom životu i koji su realno potrebni), otvaramo vrata nezadovoljstvu. 

Ovde i sada

Skoro mi je bliska prijateljica, inače takođe astrolog pričala o ženici od šezdesetak godina koja je i dalje nesrećna zbog događaja od pre više decenija i koja za sve što joj se sada dešava krivi te događaje i samo o njima priča. 

Ono što sam i sama morala svesno da treniram godinama, svakoga dana, je da budem prisutna ovde i sada, celim svojim bićem. Uopšte nije lako. Misli odlutaju za tren ili u prošlost ili u budućnost. 

Neki, kao gospođa iz primera ostaju zarobljeni u prošlosti. Neki su robovi sutrašnjice i stalne strepnje (bilo da je u pitanju egzistencija ili nešto drugo). 

Biti ovde i sada znači otvoriti oči za svet oko nas, za sve one trenutke koji nam inače promiču, jer se u njima krije seme promene, u njima se krije ispunjenost i radost ako znamo da ih prepoznamo. Biti ovde za mene lično znači stati s obe noge na zemlju i sagledati sve okolnosti ali realno, bez drame, preterivanja i popustljivosti. 

Naučila sam da procenjujem gde i dokle mogu da idem, a da se ne osećam isfrustrirano, da emocije filtriram kroz razum (osećanja i razum nisu ko ulje i voda, već su sjajan tandem po meni) i da menjam i kod sebe i oko sebe sve ono što mogu i što realno jeste do mene. 

U sledećem tekstu (jer su mi tekstovi i inače mašala dugački) napisaću listu svih iskrivljenih uverenja i kako ta uverenja mogu da se menjaju. Jer kao što sam već rekla, mislim da je ključ sreće, radosti i ljubavi ipak u vašim rukama, bez obzira da li živite u nacionalnom parku Srbija ili u nekoj drugoj zemlji. Ko zna, možda  će Srbija stvarno biti bolja, ako svi mi budemo bolji nego što jesmo. 

I za kraj, jedan zanimljiv video koji prati predavanje čuvenog psihologa Filipa Zimbarda/ Philip Zimbardo: "Tajna moć vremena"