Zdravlje

Još jedna od stvari koju stalno obećavam prijateljima je da ću konačno početi da delim tekstove koji su napisani i da ću da krenem da blogujem, pa evo jednog za početak. Povod današnjeg teksta je nešto što je Tanja ponovo objavila na svom zaista sjajnom sajtu: Mooshema . Volim njene tekstove jer su iskreni, realni i nude pregršt korisnih saveta i informacija. 

Pre nego što s vama podelim zaista ličnu ispovest, samo bih htela da primetim sledeće. Zdravlje često izjednačavamo s odsustvom bolesti ili pak vidljivih simptoma. Međutim malo kad o zdravlju razmišljamo kao o svesnoj investiciji u dom koji je jedini pravi: u naše telo.

Drugo, zdravlje ne izjednačavam sa fizičkim, već i sa mentalnim i emocionalnim. Zapravo, zdravlje počinje u glavi (o tome ću u nekom od sledećih tekstova). 

Naravno da mršavo ne znači i zdravo, to je jedna od mnogih zabluda. Naravno da mnogi mogu da zahvale za svoj dobar izgled majci prirodi odnosno genima, ali to kao što rekoh to ne znači nužno i zdravlje. Gojaznost je pak samo jedna, vidljiva manifestacija da nešto nije u redu. 

Možda zato što sam provela dve nedelje gledajući između ostalog i fotke zakrčenih arterija na kursu o "Urgentnim stanjima u medicini" (LOL) krenula sam da razmišljam o preventivi. O tome koliko zapravo sabotiramo sami sebe. Znam ponešto o tome i baš zato delim s vama jednu ličnu priču, možda nekom pomogne i posluži kao inspiracija. 

Starting with a woman in a mirror

Ovaj tekst se dugo krčkao, podgrevan povremeno s napadima samosažaljenja, prokrastinacije, samoudovoljavanja i gomilom realnih i manje realnih izgovora. Naime pre 2 godine sam nešto obećala sebi. Povremeno sam proveravala „rešenost“ pravljenjem nekih spiskova želja i hrabrenjem same sebe u fazonu „možeš ti to“ i parolama tipa „evo sad ću samo što nisam“.

U stvarnosti, moge stvari sa spiska želja su pokrenute s mrtve tačke, mnogo toga je urađeno i na dobrom putu da bude ostvareno. Međutim, ono meni najbitnije-ni makac.

Počela sam da mrzim ogledala. Ali stvarno. Stanem ispred ogledala i onda sebi upućujem neke mrke poglede-ne pitajte me zašto, nikada strogost nije palila kod mene (dakle ni kritikujući ni negujući roditelj ne mogu da upale). Pa se namrgodim. Pa hukćem, gunđam i psujem. Pogotovo ako treba da negde izađem a treba da izgledam pristojno. Pa odmeravam sebe kritički i podokativno. Pa ide faza upadanja u bedak. 

I tako, svako malo-malo samosažaljenje. Vidi koliko mi je dupe. A tek stomak. UHHHHHHHHHHH.

Moram da budem brutalno iskrena, druge mi nema. Uplatila sam teretanu pre ravno godinu dana i nisam otišla ni na jedan trening. Patike i trenerke kupila s tom namerom pre više od pola godine. I šta se desilo? Ništa! (ja ko Rahela-u novine da ide!).

Uvek se nešto ispreči. Ili padam na nos od umora (koledž, honorarni poslovi, glavni posao, kuća, deca, dečije bolesti razne i neprospavane noći) ili sam skroz bezvoljna (izgovora za to koliko voliš).

I evo, sad mi ide ispitni rok, ove nedelje imam 2 kolokvijuma, a krajem februara i početkom marta imam famoznih 8 ispita da očistim godinu i to je to. I gde naći volju i snagu i za gubljenje kilaže i zdravu ishranu, eto meni novih izgovora. Već sam proglasila samu sebe za superženu koja stiže da uradi mnogo toga, što je sasvim u redu i pohvalno je, ali u stvarnosti mislim da bi ovo sve moglo drugačije da se postavi. Da sledeći put kad se uhvatim za kutiju keksa ili posegnem za čokoladom zato što osećam da sam na izmaku energije, pokušam da posegnem za mojom magičnom kutijom sa trikovima koju imam odavno, ali je slabo koristim za sebe.

Prvo bi trebalo da rešim pitanje nemanja energije i bezvoljnosti. Jer je fakat veštački dižem silnim kafama i šećerom i ugljenim hidratima i to radim godinama. I platila sam visoku cenu. Mnogi me pitaju odakle tebi toliko energije, a ja osećam, i to više fizički nego psihički da živim čistom snagom volje i da energiju za mnoge stvari stvaram veštački, opet snagom volje, emocija i ubeđenja. Telo ne može više da prati taj sumanuti tempo. U poslednje vreme osećam se umorno i istrošeno. 

Dakle imam dva izbora: da nastavim po starom, da se trošim preko mere i da veštački dižem energiju ili da krenem da raspoređujem energiju i da počnem konačno da pravim malo mudrije i zdravije izbore. Znam da mi neće biti lako, to su loše navike koje su duboko ukorenjene. Ali, obožavam izazove.

Ostavljam sebi ovaj tekst kao poklon nekom budućem ja. I ne, ovoga puta neću završavati dumanje svečanim obećanjima, zakletvama i čime-sve-ne. Ovoga puta ću da naprosto pustim sebe da donesem odluku, svesno i bez kukumavčenja. Bolest ili zdravlje? Jer ne radi se ovde samo o nezadovoljstvu izgledom, već o zdravlju, energiji i ljubavi prema jedinom domu koji imam-svom telu. 

Dakle, kako vi sabotirate sami sebe?